Akcije u evropskim zemljama u razvoju ponovo stiču naklonost investitora, kaže se u najnovijem izveštaju Erste Grupe za region Centralne i Istočne Evrope. Ipak, u Srbiji i Hrvatskoj verovatno neće doći do bitnijih promena.
Poboljšanje u realnom sektoru krajem 2013. došlo je kao pozitivno iznenađenje. Stope rasta BDP su bile iznad očekivanja u gotovo svim zemljama CIE. Rumunija je zabeležila veliki skok od 5,2% (nasuprot prvobitnoj prognozi Erste Grupe od 2,6%), Poljska i Mađarska su zabeležile stopu od 2,7%, Češka Republika je iznenadila sa 1,3% na međugodišnjem nivou (nasuprot prvobitnoj prognozi analitičara od -0,2%), a i Slovačka je sa 1,5% ispoljila viši rast od prognoziranog.
„Očekujemo umerene rezultate na berzama u CIE. Smirivanje političke situacije u Ukrajini i Turskoj pruža predah koji bi mogao da omogući porast pod uticajem likvidnosti, pod uslovom da se pokaže da će potrajati premeštanje tokova ka tržištima u usponu“, kaže Henning Eßkuchen, rukovodilac istraživačkog tima za tržišta kapitala CIE u Erste Grupi.
U 2014. ekonomije CIE zabeležiće porast od 2,4%
Posle rasta od 1,2% koji je viđen u 2013. godini, trebalo bi da privrede iz CIE ove godine zabeleže ekspanziju od 2,4%. Rast u CIE trebalo bi da podrži manja fiskalna konsolidacija i ubrzanje rasta izvoznih partnera“, objašnjava Eßkuchen. Najbolje rezultate trebalo bi da ima Poljska, sa rastom od 3,1%, za kojom sledi Rumunija sa 3%. Rumunska ekonomija je u 2013. godini zabeležila ekspanziju od 3,5%, uglavnom zbog obilne žetve.
Veći rast nego prošle godine trebalo bi da zabeleže i Češka Republika (2%), Mađarska (1,9%) i Slovačka (1,7%), dok će Srbija možda zabeležite sporiji rast nego u 2013. godini, i to od 1,0%. Hrvatska može samo da zabeleži stagnaciju (0%) zbog fiskalnih restrikcija, kao i problema sa izvoznim tržištima i konkurentnošću. Turska bi trebalo da zabeleži rast od 2,3% posle ekspanzije od 3,8% prošle godine, s obzirom na internu ekonomsku neizvesnost, nepovoljniji eksterni tržišni ambijent i višu referentnu stopu.
Alokacija po državama
Analitičari Erste Grupe vide malo fundamentalnih argumenata u prilog Hrvatske, s obzirom na slab rast i visoke vrednosti akcija. Na Srbiju bi moglo pozitivno da se odrazi ukoliko se nova vlada pozabavi hitnim pitanjima. Samim tim preporuka za alokaciju je za stabilno neutralno. „Sve u svemu, u 2. kvartalu bismo zadržali oprez vezano za manja, nelikvidnija tržišta“, dodaje Eßkuchen.
Rusija i Turska se pomeraju sa underweight na neutralno. Rusija još ne pruža nikakve obećavajuće fundamentalne indikatore izuzev pozitivnog uticaja devalvacije rublje na izvozno orijentisano poslovanje. Međutim, deo 4,4 milijarde USD koje su navodno napustile zemlju od septembra 2013. godine mogao bi da se vrati kako bi se iskoristili sada zaista niski nivoi. Isto bi trebalo da važi za Tursku pošto su izbori završeni sa pozitivnim rezultatom za tržište. Ipak, između ta dva tržišta, Istraživački tim Erste Grupe vidi Tursku kao tržište koje više obećava i sposobno je da iznenadi u 2. kvartalu.
Poljska ostaje na umerenom overweight-u. Njeni superiorni fundamentalni indikatori u odnosu na većinu zemalja iz regiona – naročito u pogledu oporavka prihoda – još uvek su vidljivi mada su oslabili. Banke su stabilne, ali skupe. U ovom trenutku bi eventualno vredelo ponovo razmisliti o nekim veoma volatilnim akcijama koje su ranije imale slabije rezultate.
Rumunija nije tako blistava priča o pograničnom tržištu kao što je nekada bila, stoga Erste analitičari ublažavaju neutralno prema underweight području. Glavni razlog je, dok se politička buka malo stišala, dalja liberalizacija tržišta koja je do sada bila vodeća tema, a koja je sada malo izgubila na zamahu.