Večeras će, u okviru Beogradskog festivala igre, u Beogradskom dramskom pozorištu publika imati prilike da vidi komad „Gustavija“ u izvođenju Matilde Monije i Marije Ribot, poznatije u svetu igre kao La Ribot. Sretna sam što sam ovde na Festivalu zajedno sa Matildom, rekla je danas na konferenciji za štampu Marija Ribot. “Međusobno smo pratile šta koja radi još od 80-tih godina, a 2008. kreirali smo ovaj komad-burlesku. Matilda je koreograf Gustavije, a priča se vrti oko dva klovna koje igramo ona i ja“, kaže Marija Ribot. Inače, sve što nas dve radimo proizlazi iz mnogih sati međusobnih razgovora. Svaki komad namerno ostavljamo otvorenim, uz mogućnost da na njemu neprestano radimo i menjamo ga – uz svu slobodu koja nam je na raspolaganju, dodaje La Ribot.
(La Ribot i Matilda Monije, fotografija iz predstave „Gustavija“)
Marija Ribot je upravo doputovala iz Buenos Ajresa, gde je igrala predstavu EEEXEEECUUUUTIOOOOONS!!!. Iako Španjolka, ona je ikona švajcarske plesne scene. Matilda Monije je upravo došla na mesto direktorke francuskog Nacionalnog centra za koreografiju. Gustavia ide kroz različite scene, otkrivajući heroje burleske iz doba nemog filma.
Gustavija/Gustavia
“Gustavija” dovodi u vezu dve izuzetne koreografske veličine, potpuno različitih umetničkih biografija, ali nadahnute sličnim razmišljanjima o budućnosti scenske umetnosti. Predstava se oslanja na svet klasične burleske. Klasična burleska poseduje specifične kodove i tehnike koje se uočavaju u filmskoj produkciji (Piter Selers, Tati, Braća Marks, Kiton, Čaplin, Nani Moreti…), pozorišnom stvaralaštvu (Leo Basi, Ana i Bernard Blum…) i delima vizuelne umetnosti (Brus Nojman…). Burleska primenjuje tehniku zamene uloga i princip taknuto-maknuto. To je umetnost koja pretvara nekompetenciju u kompetentnost, i uzdiže svoje junake ispred pobunjeničkih heroja. Ona proizilazi iz viška govora, kao i iz odsustva govora. Telesna burleska, međutim, ima svoje korene u protraćenoj energiji, ponavljanju i nezgodi. Ono što je upadljivo u burleski jeste skriveno u igri, jer igra nema ništa, ili skoro ništa, komično u sebi.
Gustavija je žensko ime, zapravo samo umetničko ime. Gustavija pokušava da razgovara o važnim temama koje je opsedaju. To su vanvremenske, klasične teme poput ženstvenosti, smrti, pozorišta, nastupa, samopredstavljanja, umetnika. Burleska, koja nije žanr, daje okvir za praksu u igri, i za načine razmišljanja i činjenja. Kroz posrednu upotrebu alata burleske, Gustavija pokušava da slobodno opiše svoju profesiju; stranputice, brige, padove i radosti, koristeći vezu između savremene umetnosti i života.
Matilda Monije je kasno počela da se bavi igrom. Nakon iskustva sa Plesnom kompanijom Viole Farber, zainteresovala se za koreografiju, naizmenično stvarajući grupne i solističke, ili duetne postavke. Svakim novim naslovom, ona premašuje očekivanja, pokazujući stalni napredak svog rada. Njena umetnička ispitivanja kreću od sasvim običnog stvaranja pokreta, vodeći prema složenim pitanjima od zajedničkog interesa, do odnosa prema muzici, sećanju, uspostavljanju trajne ravnoteže. Imenovanjem na mesto direktora Koreografskog centra u Monpeljeu (1994), otpočinje novi period u njenoj karijeri, otvaranje ka novim umetničkim oblastima i aktivno promišljanje o orijentaciji i podeli institucionalnog prostora. Njene predstave su izvođene na važnim scenama i međunarodnim festivalima. Matilda Monije često deluje kao samostalni kreator, ali i rado sarađuje sa važnim ličnostima iz sveta umetnosti u različitim projektima.
Koreograf, izvođač i vizuelna umetnica, La Ribot je rođena kao Maria Ribot u Madridu, 1962. godine. Njen rad je do danas predstavljen u mnogim pozorištima, umetničkim centrima i muzejima širom sveta. Sa sedištem u Londonu od 1997-2004. godine, ona je činila deo britanske Live Art scene, dok je u Madridu organizovala Desviaciones festival (1997-2001), koji je okupljao najznačajnije ličnosti savremene igre. Od 2004. godine živi u Ženevi, gde je predavala na Univerzitetu umetnosti do 2008. godine, pokrenuvši novo odeljenje posvećeno živim umetnostima – Umetnost/Akcija. Svoju prvu produkciju „Milosrdni anđeo“ kreirala je u Madridu, osamdesetih godina. Devedesetih je predstavila čuvene „Ugledne komade“, a zatim „Prikaz“, „Panoramix“, “Tridesetičetiriklasičnakomada&jedanstriptiz”… Među najvažnijim projektima, video-instalacijama i predstavama, nastalih u saradnji sa drugim umetnicima, izdvajaju se: “40 spontanih”, “Rupa koja se smeje”, “Gustavija”, “Marijači zovu“, kao i filmovi “Marijači 17” i “PARAposebni”. Godine 2012, La Ribot je postavila predstavu za Balet Lorane u Nansiju i otvorila svoju samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Meksiko Sitiju.
“Gustavija” je, po pariskom Le Mondu, britko pozorišno remek-delo koje priliči oštrici Matilde Monije. Duetski čin, kakav čas prikazuje igračice koje su pobegle iz zoološkog vrta, čas go-go devojke opsednute svojim kolenima, posebno je privlačan u svojoj prefinjenosti, navodi ovaj list.
Vogue piše da „Matilda Monije i La Ribot igraju isti lik u burlesknom okruženju – polu klovnovski, polu kabaretski, ali totalno poetičan, baveći se pitanjima života, smrti, seksualnosti, ženstvenosti…“
I ugledni magazin Danser piše u poetskim superlativima o Matildi Monije i Mariji Ribot, navodeći kako se u Gustaviji „zvuk kiše pretvara u nasilnu oluju…one se pokreću do sledećeg trenutka i sledećeg položaja, od klovna do ukrotitelja – a možda i igračice, sve dok se sve ne reši u obuzimajućem duetu, jedinstvenom verbalnom i telesnom sparing meču u kojem svaka rečenica počinje rečju Žena.“
Komad Gustavija biće prikazan u nedelju 6. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu. Početak je u 20h.