Makroekonomske politike mogu ublažiti nejednakost; lekovi za oporavak svetskog ekonomskog rasta uključuju zdravlje, obrazovanje i potrošnju; potreban i napredniji način oporezivanja bogatih – nametnuti im veće poreske stope, a srazmerno uvećanju količine njihovog novca.
Mogućnost konsenzusa oko rešavanja pitanja nejednakosti otvara dosad neviđenu priliku za delovanje na polju iskorenjivanja ogromnih razlika između bogatih i siromašnih, kaže se u istraživanju MMF-a, predstavljenom na seminaru održanom u organizaciji Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Istovremeno, privredni rast i nejednakost međusobno su nespojivi, pa su se učesnici na visokim pozicijama u MMF složili oko ovog gledišta – iako su izbila oštra neslaganja kada se diskutovalo o tome kakvi su u poslednjih nekoliko decenija bili ti prioriteti, kojima se nastojalo iznaći rešenje za globalne socijalne nejednakosti.
Nejednakost prihoda je porasla u celom svetu. Prema Oksfamu, 85 najbogatijih ljudi sada poseduje polovinu svetskog bogatstva, rečeno je prisutnima na seminaru MMF na temu „Makroekonomija nejednakosti prihoda“.
Gaj Rajder , generalni direktor Međunarodne organizacije rada rekao je da je ovo trenutak bez presedana, jer raste konsenzus o štetnim posledicama koje na čovečanstvo ostavlja socijalna nejednakost.
U prošlosti je zastupan stav i mišljenje kako je nejednakost cena koju ćemo u budućnosti plaćati zbog ovakvog funkcionisanja globalne ekonomije, „ali se sada MMF i druge organizacije slažu da postoji redosled koji se mora sprovoditi kako bi globalna ekonomija bolje funkcionisala, uz otvaranje novih radnih mesta koja su nam potrebna kao i pitanje nejednakosti kojim se pre svega moramo baviti“, rekao je Rajder.
„Ako je ovo problem, a svi se slažu da jeste, šta ćemo povodom njega učiniti?“, upitao je on.
Nejednakost „moralno pogrešna“
Nejednakost je pogubna ne samo po ekonomski rast i demokratiju već je i „moralno pogrešna“ kazala je Vini Bianima, ugandska političarka, aeronautička inženjerka i izvršna direktorka svetske dobrotvorne organizacije Oksfam .
„Naprosto ne može biti u redu to što milioni žive u apsolutnom siromaštvu, dok drugi – onih 85 osoba za koje smo čuli – da imaju imali još hiljadu života, ne bi mogli da potrošiti sve [ono što je njihovo bogatstvo]“, rekla je ona.
Džefri Saks, šef Earth Instituta na Univerzitetu Kolumbija, identifikovao je brojne različite vrste nejednakosti, uključujući nejednakost prihoda, bogatstva, moći i blagostanja. Saks je izrazio duboku zabrinutost zbog značajnog rasta nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji u kojoj je, kako je rekao, bogatima dozvoljeno da političke procese preotmu i upotrebe za sopstvenu korist.
MMF objavljuje studiju o nejednakosti
Tokom prošle godine MMF je objavio dve obimne studije o nejednakosti, u kojima se objašnjava kakve posledice rast svetskog siromaštva ima na globalni ekonomski rast, te kako poreska politika i potrošnja moraju biti osmišljeni u cilju potpomaganja bolje redistribucije – a da se te mere redistribucije, ujedno, nanesu što je moguće manje štete efikasnosti svetske ekonomije.
Brojni učesnici pozdravili su objavljivanje ovog istraživanja MMF, koji doprinosi rastućem konsenzusu o potrebi rešavanja problema nejednakosti u svetu.
Zamenik generalnog direktora MMF-a Min Đu rekao je da se nejednakost može rešiti kroz politike svake zemlje sveta pojedinačno. „Makroekonomske politike su važne“, rekao je on. To je svojevrsno priznanje, kao i zvanično prepoznavanje problema, koji će sada biti rutinski integrisan u rad MMF-a.
„Kada savetujemo vlade zemalja šta je to što treba da urade, u našem kreiranju njihove ekonomske politike uvek na prvo mesto stavljamo radna mesta, nužnost ekonomskog rasta i pitanje zapošljavanja“, rekao je zamenik direktora MMF-a.
On je rekao da je važno da Fond razume uticaj makroekonomije i da, shodno tome, koncipira svoje ekonomske politike za zemlje sveta. „Razmislite o tome: ako je svetski prihod koncentrisan samo ka maloj grupi ljudi, takva situacija može drastično izmeniti potrošnju, jer se kapacitet za potrošnju razlikuje i zavisi od različitih nivoa prihoda“, dodao je on.
Predlozi za rešavanje nejednakosti
Tajler Kauen, profesor na Džordž Mejson univerzitetu predložio je neke dodatne mere koje bi mogle doprineti smanjenju nejednakosti u svetu, uključujući i podsticanje imigracije, uslovne gotovinske transfere i ulaganje u svetsko zdravstvo i poljoprivredu.
„Mislim da je nejednakost simptom jednog osnovnog problema, a to je da ima ogroman broj ljudi koji nemaju dovoljno mogućnosti“, rekao je Kauen, dodajući da bi njegovi predlozi stvorili šanse za poboljšanje života siromašnih.
„Ako smo zabrinuti nejednakošću, rekao bih da onda treba da se usredsredimo na rešavanje problema“, rekao je on.
Brojni učesnici su, ujedno, oštro napali poreske utaje i nezakonite finansijske tokove korporacija – utaje za koje je Bianima rekla da bi bi novaco tako preko potreban kao „realni dohodak siromašnih“, koji bi mogao biti potrošen na javne/ državne usluge (zdravstvo, poljoprivreda).
Uticaj nejednakosti na „momka na ulici“
Rajd je naglasio i da je nepotrebno naglašavati „ekstremne“ primere izbegavanja poreza i agresivne utaje. „Hajde da pogledamo kako stvari stoje negde na sredini“, rekao je on. „Kako ćemo da ubacimo novac u džepove najsiromašnijih? … Hajde da pogledamo šta se dešava upravo sada i ovde, da pogledamo ovog momka na ulici“, rekao je on.
Saks je rekao da se nejednakost često prenosi kroz generacije, i da u svakoj narednoj generaciji biva sve teža; da bi bogati mogli da učine više „investirajući u ljudski kapital“, kao što su obrazovanje i zdravstvo.
„(Efikasnije) oporezivati bogate, kako bi se svima omogućilo da budu ‘deo slagalice’. Ovo nije sukob između pravednosti i rasta, već ih stavlja zajedno, jedno uz drugo“, rekao je Saks.
(M.L)