Savezna vlada Nemačke podnela je Ujedinjenim nacijama dokument o svojim „Milenijumskim razvojnim ciljevima“. Koncept izgleda dobro – na prvi pogled, piše berlinski TAZ . Vlada je podnela 13 tačaka plana za dalji razvoj „Milenijumske agende“. U isprva internom konceptu dostupnom TAZ-u, fokus je na poboljšanju obrazovanja i medicinskoj nezi, kao i na očuvanju prirodnih resursa i stvaranje boljih uslova za rad.
Osim toga, Nemačka poziva da se među globalne ciljeve uvrsti i borba protiv korupcije, rodna ravnopravnost i obezbeđenje mira – ovo su samo neke od nemačkih „tema i izazova“, koji prevazilaze sadašnje planove i ciljeve UN.
U detaljima dokumenta na deset strana se, recimo, poziva na okončanje apsolutnog siromaštva (prihod od $1.25 dnevno), proces koji bi trebalo obaviti najkasnije do 2030. Čak i najsiromašniji treba da imaju zagarantovanu zdravstvenu negu, dok je smrtnost majki i dece već značajno suzbijena. Širom sveta nezaposlenost mladih mora se rešiti. Ekonomski rast ne bi trebalo da automatski dovede i do veće potrošnje resursa, a reciklažne procese bi trebalo znatno proširiti.
Nedavno koncipirani „Milenijumski ciljevi razvoja“, koji će biti glavna tema u UN tokom 2015. godine, imali su samo delimičnog uspeha: broj apsolutno siromašnih kao i onih bez pijaće vode je prepolovljen. Životi najmanje 100 miliona stanovnika siromašnih oblasti su značajno poboljšani. Međutim, većina od osam projekata nije baš napredovalo. Milenijumski samit UN-a u septembru 2015. bi trebalo da pojasni odnos između ranije i trenutne situacije, kao i realni napredak u rešavanju gorućih svetskih problema.
Odgovornost, „tamo gde ne boli“
Nemački predlog je „u osnovi dobar“, kaže Karmen Riherchagen, ekspert za globalnu agendu pri nemačkom Institutu za razvoj. Svi su nemački ministri, uostalom, „stavili svoje potpise na ovaj plan o globalnom razvoju, koji i onako ne obuhvata pitanja životne sredine i regionalni razvoj.“ Međutim, Riherchagen je takođe uputila i kritički osvrt: Iako bi stari koncept razmišljanja po sistemu „donator – primalac“ trebalo napustiti, odgovornost za ovaj koncept treba da preuzmu sve zemlje zajedno – sve treba da uzmu odgovornog učešća u njemu – kako zemlje koje daju finansijsku pomoć, tako i zemlje koje je primaju. „Nažalost“, kaže Riherchagen, „ovaj visoki zahtev ne provlači se kroz ceo dokument“. Ona navodi i da „ovo posebno važi za zemlje u razvoju, koje moraju preuzeti svoje nove odgovornosti, i to kao deo svoje agende od 2015. godine nadalje.“
A kako stoji Nemačka u odnosu na ovaj najnoviji set milenijumskih zahteva? Riherchagen kaže da „Nemačka preuzima (svu) odgovornost, pogotovo jer već uživa međunarodno vodeću ulogu. „Tamo gde to posebno ne boli. A to su npr. poboljšanje proizvodnih procesa obnovljive energije i energetska efikasnost, koji se dobro uklapaju u nemački energetski preokret“. Inače, nemački predlog za post-2015 agendu i dalje na mnogim mestima ostaje nejasan, donosi TAZ.
Takođe, teško da postoje formulacije koje bi razvijene zemlje tek trebalo da preispitaju, kada se radi o njihovim obrascima potrošnje „u svojoj avliji“. Cilj, a to je „Povećanje održive poljoprivredne proizvodnje i održivog ribarstva“, pati od odsustva godišnjih podataka i indikatora. Neki ljudi, prilikom javnih nabavki, pitaju se mogu li, recimo udvostručiti svoj „fer-šer“ udeo u proizvodima koje žele da izbace na tržište. Podaci su, kao u ovom slučaju, šturi i nejasni.
Povodom nekih tačaka ovog programa, javljaju se poteškoće oko ubeđivanja drugih zemalja u valjanost ‘Milenijumskih ciljeva’: recimo, mnogi negoduju baš povodom svežeg nemačkog predloga da planom bude utemeljeno načelo zajedničke odgovornosti. Međutim, ovaj predlog nailazi i na kategoričko odbacivanje, i to uglavnom od strane zemalja u razvoju. Osim toga, „crno-crvena“vladajuća koalicija ovim planom dobrim delom isključuje i pitanje novca za one koji su već tradicionalno primaoci finasijske pomoći iz razvijenih zemalja.
Dokument je trenutno u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, gde će se u predstojećim mesecima na njemu angažovati međunarodne radne grupe. Međutim, ovo je samo „snimak situacije“, kažu u Saveznom ministarstvu za životnu sredinu, koje je, zajedno sa Saveznim ministarstvom za razvoj, odgovorno za sprovođenje Milenijumske Agende posle 2015. Takođe, traženo je i dobijeno mišljenje lokalnih nemačkih udruženja, pa se ovaj dokument više neće naknadno revidirati .
TAZ