Uprkos netransparentnosti kod zapošljavanja i nejasne situacije vezane za konkurentnost i poreske kredite, francuski dnevnik L’imanite preduzeo je istraživanje došavši u posed liste 16 multinacionalnki koje se kotiraju po CAC 40 pariskom berzanskom indeksu. U 2013, uprkos tome što su ove kompanije imale 28 milijardi evra profita, one su, uz svoj profit, dobile i 1,72 milijardi evra poreskim kreditima. Ovo je pravo traćenje javne to jest državne finansijske pomoći, zaključuje ovaj list.
Dvadeset milijardi evra u prvom, a 5,8 milijardi u narednom navratu. Uzeti zajedno, troškovi za zapošljavanje, podizanje konkurentnosti i poreski krediti (CICE) izvukli su preko 25.8 milijardi evra iz državnih kasa. Ovo je priča koja će narasti u nedeljama koje predstoje. Jer, bosovi velikih kompanija vrše pritisak – oni uvek moraju da imaju više. A zašto ne 100 milijardi evra, kao što je Pjer Gataz, predsednik francuskog udruženja poslovnih lidera predložio u januaru? U pitanju su, navodno, konkurentnost i poslovi. Šibicarenje je, piše L’imanite, ipak malo previše očigledno. Ali, ne i za Fransoa Olanda, koji iznosi argument da je „cena rada“ previsoka, i koji takođe nije oklevao ni da se zauzime za tvrdnju da su profitne marže na istorijski niskom nivou – čak i ako je to značilo distribuciju javnih sredstava u džepove privatnih subjekata, ne nudeći pri tom razloge ni za minimum kriterijuma po kojima je vršena ova „distribucija sredstava“ – izlivanje novca iz državne kase u privatne džepove – a ne ocenjujući ni način upotrebe tog novca.
Korporacije o (državnom) bogatstvu
Rezultat čini da želite da povratite, piše dalje l’Imanite. Uprkos dobrim bilansima – 28 milijardi evra profita, i to u godini ekonomske krize – ovih 16 korporacija podelilo je između sebe 1,72 milijardi evra od CIR i CICE Programa poreskih kredita za poboljšanje konkurentnosti i zapošljavanja – ili, u proseku, 108 miliona evra svakoj korporaciji pojedinačno. Posebno su akcionari bili ti koji su unovčili svoj ulog, sa 20 milijardi evra.
Na čelu liste korporacija koje su dobile ovu državnu pomoć su Renault, Sanofi, Safran i Carrefour… i, dalje na spisku, Total, koji dobija 90 miliona evra državne pomoći, uključujući i 70 miliona evra u okviru programa CICE. Sa 8,6 milijardi evra profita, od kojih 1,3 milijarde evra ide direktno u džepove akcionara, ova korporacija ima sredstava kojima može finansirati svoje investicije. Pa ipak, u avgustu 2013, njen predsednik Kristof de Maržeri najavio je da u Francuskoj potrebna „određena količina restrukturiranja“.
Osuđujući izveštaji na račun francuskog CIR-a samo pristižu i ima ih u obilju, a u njima se tvrdi kako je ovaj program finansijskih podsticaja napravio najveću poresku rupu ikada u Francuskoj, jer je gro reformi koje su progurane pod Sarkozijem učinile da Francuska postane najveći od svih poreskih rajeva, sa „istraživanjima“ kao izgovorom. Kompanije se između sebe preziru, spotičući jedna drugu međusobno a sve u želji da prve dopru i iskoriste mehanizme državnih finansijsih podsticaja. Pri tom se broj onih koji rade za CIR udvostručio između 2008. i 2012, dok je broj zaposlenih koji rade u istraživanju i razvoju u Francuskoj u istom periodu opao za 11 odsto.
Primer korporacije Sanofi dosta kazuje. U 2012, ovaj farmaceutski gigant progutao je 130 miliona evra poreskih kredita, dok se u 2013, „zadovoljio“ sa „samo“ 150 miliona. Ovo je provokacija za poreske obveznike. Prema Cour des comptes (francuski ekvivalent britanskog regulatora i generalnog revizora, ili u SAD General Accounting Office), lista navedenih korporacija sa berzanskog CAC 40 indeksa raduju se i padu svojih korporativnih poreza u visini od 6% . I dok je od 13.164 korisnika državnih podsticaja njih 14.882 bilo iz redova malih i srednjih preduzeća, kasnije je samo 30,9 % njih uspelo da dobije CIR poreske kredite. „Svestan sam da uvek može biti zloupotreba“, priznao je Fransoa Oland, mada se nije osvrnuo na svoju „posvećenost“koju ima za korporativne bosove, završava svoj članak l’Iimanite: „Korporacije koje počivaju na (državnom) bogatstvu mogu mirno da spavaju“.
l’Humanité, Un pacte de rentabilité pour le CAC 40, Clotilde Mathieu