Ni više od devet meseci nakon što je Agrokor obelodanio odluku o preuzimanju Mercatora, okončanje ovog posla, čini se, nije ništa bliže kraju. Otezanje ove kupoprodajne transakcije osim o učaurenosti balkanskih ekonomija možda još više govori o verovatnoći povezivanja biznisa regionalnih kapitalista koje se sve češće spominje.
Sredinom prošle godine činilo se da se saga o najvećem regionalnom trgovačkom partnerstvu konačno bliži kraju. Hrvatski Agrokor objavio je sredinom juna da je u svom petom pokušaju postigao sporazum sa konzorcijumom akcionara slovenačnog Mercatora o kupovini 53 odsto akcija ove kompanije. Prethodna ponuda iz 2011. godine oslabila je za čitavih 45 procenata, pa su se združeni akcionari u nevolji morali zadovoljiti cenom akcije od 120 evra. Na ovom nivou najveća slovenačka maloprodaja vrednovana je tek oko 450 miliona evra što je direktna posledica urušavanja ove kompanije u etatizovanom poslovnom okruženju u kojem su lokalni tajkuni i državna administracija vodili glavnu reč. I umesto da veoma brzo nastane trgovinski konglomerat sa godišnjim prometom od 7 milijardi evra i 60.000 radnika, usledile su brojne kontroverze koje su na momente dovodile u pitanje i sprovođenje celog postupka.
Korak napred, nazad dva
Prvi koraci u očekivanom preuzimanju Mercatora odnosili su se na odluke zakonodavnih tela koja kontrolišu tržišnu utakmicu u zemljama u kojima posluje Mercator. Pretnja da bi novonastali trgovinski lanac mogao biti dominantan na pojedinim tržištima dodatno je produžila rad nadležnih komisija za zaštitu konkurencije. Tako je krajem prošle godine srpska Komisija za zaštitu konkurencije donela uslovno rešenje kojim se Agrokoru odobrava preuzimanje Mercatora odnosno njegovog poslovnog segmenta u Srbiji. Komisija je zaključila da se ovo odobrenje može sprovesti uz primenu strukturnih mera koje podrazumevaju otuđenje 21 prodajnog objekta u 15 gradova (opština) na teritoriji Srbije.
I dok je rad ovih nacionalnih tela očekivana neminovnost u sprovođenju ma kojeg spajanja ili preuzimanja, mnogi drugi momenti sputavali su nesmetano odvijanje ovog procesa. Tradicionalna slovenačka netrpeljivost prema stranom kapitalu nije minula ni nakon potpisivanja sporazuma između Agrokora i konzorcijuma prodavaca. Štaviše, negativni tonovi su i dalje stizali iz političkih krugova, same kompanije i šire slovenačke javnosti. Ova atmosfera dodatno je podgrevana otkrivanjem raznih afera u kojima i jedna i druga strana nisu štedele načina i sredstava da se domognu ostvarenja cilja. I dok su mnogi slovenački glasovi huškali protiv preuzimanja lansiranjem petparačkih priča, racionalniji tonovi su pozivali na nepoverenje prema Agrokoru čija bi politika neredovnog plaćanja i skidanja s polica nacionalnih proizvoda dodatno ugrozila oporavak slovenačke privrede.
Dodatne okolnosti koje su usporile privođenje preuzimanja kraju ticale su se finansijske situacije kako mete preuzimanja tako i samog preuzimača. I dok se o Mercatorovom kreditnom opterećenju teškom oko jedne milijarde evra uveliko znalo, sve češće su u javnost dolazile špekulacije da Agrokor ne može da sastavi finansijsku konstrukciju za preuzimanje, pa ovaj proces namerno oteže.
Poslednji scenariji preuzimanja Mercatora (u EUR)
|
parametri preuzimanja |
okt. 2011. |
jun 2013. |
feb. 2014. |
| cena akcije |
221 |
120 |
86 |
| vrednovanje kompanije |
832m |
451m |
324m |
| dokapitalizacija |
– |
– |
225m |
Već krajem prošle godine bilo je izvesno da će inicijalno potpisan ugovor pretrpeti bitne promene, premda prvobitno nije ostavljeno prostora za izmenu cene preuzimanja. Ipak, težak teret duga koji je Mercator nosio, kao i činjenica da su mnogi prodavci akcija bili i poverioci ove kompanije, veoma brzo je na sto stavio pitanje dokapitalizacije kao novog sastavnog dela ugovora o preuzimanju. Nakon nekoliko probnih balona i taktiziranja predstavnika Agrokora, poslednje neslužbene informacije govore da će aneks ugovora obezbediti dokapitalizaciju Mercatora od 225 miliona evra od čega će najveći deo odmah otići bankama poveriocima u sklopu finansijskog restrukturiranja slovenačkog „najboljeg komšije“. S druge strane, kako navode regionalni mediji, cena akcije bi se dodatno srozala sa 120 na 86 evra čime bi najviše bila oštećena grupacija Pivovarna Laško, koja se u ovom procesu našla isključivo u ulozi prodavca akcija. Prema istim navodima, rok za okončanje preuzimanja pomeren je za kraj drugog kvartala čime će se zaokružiti puna godina od momenta kada je postizanje sporazuma obelodanjeno.
Gubitak Mercatora u 2013.
Nerevidirani podaci poslovanja za proteklu godinu pokazuju da je Mercator lane ostvario prihod od prodaje u visini od 2,8 milijardi evra i gubitak od 26,8 miliona evra. Uprava je navela da je zaustavljen trend pada profitabilnosti kompanije, dok se pad prodaje tumači nižom potrošnjom na slovenačkom tržištu. Poslovnim planom za 2014. očekuje se nastavak sprovođenja finansijskog restrukturiranja koje bi trebalo da donese pozitivno poslovanje, dok se prihodi očekuju na nivou od 2,7 milijardi evra.
Volim te kad moram
I pre nego što su otpočele Agrokorove muke oko preuzimanja Mercatora, na ex-yu prostorima strujale su ideje o spajanju vodećih nacionalnih kompanija. Geneza ove ideje stara je koliko i naumi vlasnika svake od pojedinačnih kompanija da se listiraju na nekoj renomiranoj stranoj berzi, ali osim povremenih glamuroznih izjava nije se daleko odmaklo u ovom pravcu.
Poslednja u nizu najava stigla je od MK grupe koja je lansirala ideju o spajanju pet regionalnih kompanija (Agrokor, MK grupa, Atlantic grupa, Nektar i Podravka) u giganta koji bi na godišnjem nivou stvarao prihode od oko sedam milijardi evra. Ova hipotetička ideja, čiji je, prema rečima njenog tvorca Miodraga Kostića, prevashodni cilj odupiranje multinacionalnim kompanijama, naišla je mahom na odobravanje većine prozvanih kapitalista ali teško da je makar i delimično odmakla u razradi.
Eventualno partnerstvo donelo bi višestruke prednosti u nastupu na trećim tržištima, te znatno olakšalo finansiranje jer bi ovakva kompanija bila prepoznatljiva na globalnom tržištu kapitala. Međutim, iako su više nego očigledne potencijalne koristi od ovih procesa, čini se da nepremostive prepreke stoje na putu njihove realizacije.
Pri tom, nije samo reč o nivou dopuštene koncentracije na pojedinim nacionalnim tržištima, na šta su ukazali predstavnici Atlantic grupe, prehrambene kompanije koja je u jeku svetske krize sprovela akviziciju Droga Kolinske. Ušorene balkanske ekonomije, svaka sa svojim karakterističnim monopolima i ograničenom slobodom ekonomskih tokova, glavna su smetnja sprovođenju spomenutih integracionih procesa. Ako se sagledaju najveća preuzimanja (povezivanja) u prošlosti, ona su mahom skopčana sa mukom koja je zadesila većinskog vlasnika, a gotovo nikada nisu bila inicirana racionalnim ekonomskim interesom. Stoga, da nije bilo finansijske krize teško da bi Nektar ikada dobio Fructal, Agrokor ušao u proces preuzimanja Mercatora, a Droga Kolinska postala deo Atlantic grupe. Ovo naravno ne znači da se u budućnosti stvari neće odigravati na drugačiji način, ali bez ozbiljnije promene poslovnog okruženja u svim članicama nekadašnje zajedničke države, ideja o stvaranju regionalnog giganta teško da će postati više od setne ideje na papiru.
Optimizam svakako ne uliva činjenica da su mnogi od ovih nacionalnih konglomerata bili aktivni kreatori istog tog poslovnog okruženja kroz višestruke javne i tajne odnose sa vladajućim političkim elitama svoje zemlje. Stoga, u meri u kojoj nacionalni kapitalisti budu bili spremni da se menjaju i ograniče sami sebe, toliko će svetliju sudbinu imati eventualne regionalne integracije i svaka kompanija pojedinačno.
Piše: Nenad Gujaničić iz broja B&F 106 koji će se iduće nedelje naći na kioscima