Ukrajinska kriza mogla bi značajno umanjiti ruski BDP a povećana potrošnja u Krimskoj oblasti mogla bi pogoditi ruski privredni rast, javlja BBC. Ruska ekonomija mogla bi se, zbog krize u Ukrajini, suočiti sa nultim rastom ove godine, rekao je ministar finansija Rusije.
Ministar Anton Siluanov je upozorio da se ekonomija zemlje suočava sa „najtežim uslovima od krize još od 2008. godine“, a prenose ruske novinske agencije. Siluanov je rekao da se u prva tri meseca ove godine Rusija već suočila sa bekstvom kapitala vrednog 63 milijarde dolara. Ruska aneksija Krima je, takođe, uspostavila i povećanje državne potrošnje.
Siluanov je na sastanku vlade rekao da je „Rast BDP procenjen kao prilično nizak, oko 0,5%. Možda će biti oko nule.“ On je dodao da novac odlazi iz zemlje zbog geopolitičke nestabilnosti – podrazumevajući uključivanje Rusije u Ukrajinsku krizu i povećanje pritiska u istočnoj Ukrajini.
Odliv kapitala, prema Siluanovu, bio je rezultat masovne konverzije rubalja u strane valute. Nastavak usporavanja rasta je takođe povezan sa ruskom zavisnošću od izvoza svoje energije i loših performansi privrede, kojoj je preko potrebna modernizacija. „Nastavak odliva finansijskih sredstava smanjuje mogućnosti za investicije i stvara rizik od neuravnoteženog budžeta. Glavni razlog za beg kapitala je nepredvidiva geopolitička situacija“, rekao je Siluanov.
Tokom protekle tri godine Rusija je doživela pad privrednog rasta sa 4,3% u 2011. na 1,3% u 2013.
„Veštačka kriza“
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je nedavno poručio stanovnicima Krima da bi vlada mogla da im poveća plate i penzije, uz slanje i dodatnog novca za obnavljanje infrastrukture poluostrva, a nakon njegove nedavne kontroverzne aneksije.
Siluanov je upozorio Medvedeva da ne troši previše sredstava u (krimski) region, navodeći da su najave Medvedeva izrečene „bez analize stvarnih potreba koje Krim i Sevastopolj imaju“.
Medvedev je opisao ukrajinsku krizu kao „veštačku“, rekavši da je ona samo delimično odgovorna za inače sumorne izglede ruske privrede. „Mi, naravno, ne možemo ignorisati političke elemente u tekućem periodu“, rekao je on . „Naše su teškoće, do izvesne mere – naglašavam, samo do određene mere – vezane za pokušaje pojedinih snaga da nas gurnu u veštačku krizu.“
Kako pro-ruske snage zauzimaju državne objekte u gradovima širom istočne Ukrajine, a vlada u Kijevu preti da će silom povratiti kontrolu, napetost u ovom regionu nastavlja da raste.
Američki sekretar za finansije Džejkob Lu nedavno je pozvao i druge zemlje da više doprinesu ekonomskom spašavanju Ukrajine.