Fejsbuk ili Tviter: Šta izbor društvene mreže govori o nama?

Mada je nesumnjivo da veliki broj ljudi istovremeno ima naloge na više društvenih mreža, činjenica je da između dve najmnogoljudnije postoji bitna razlika. Fejsbuk naglasak stavlja na to ko smo, koga poznajemo, u kakvom krugu ljudi volimo da se krećemo. Ograničavajući nas na 140 karaktera po statusu, Tviter nas manje otkriva kao ličnost, akcentujući ono što imamo da kažemo.

Da li je način na koji koristimo ove sajtove povezan s tim kakvi smo kao ličnosti i postoje li karakterne razlike među ljudima koji preferiraju jednu ili drugu društvenu mrežu?

Podstaknut ovim pitanjem, Dejvid Hjuz (David Hughes), psiholog i istraživač na Poslovnoj školi Univerziteta u Mančesteru, napravio je malo online istraživanje i došao do zanimljivih uvida (pdf).

U anketi sprovedenoj preko interneta, učestvovalo je 300 ispitanika, od čega 70 odsto iz Evrope, a ostatak sa područja Severne Amerike i azijskih zemalja. Svi ispitanici odgovarali su na set pitanja o tome kako koriste Fejsbuk i Tviter i koju od dve društvene mreže preferiraju. Da bi rezultate upitnika mogli da povežu s karakterom ispitanika, svaki subjekt radio je Big Five test ličnosti – standardni merni instrument koji ličnost procenjuje na bazi pet bazičnih osobina: otvorenost (za nova iskustva), savesnost, ekstrovertnost, neuroticizam (emocionalna (ne)stabilnost) i saradljivost (online testovi dostupni su ovde). Dodatno, kod ispitanika je merena potreba za kognicijom, karakteristika ličnosti koja se definiše kao intelektualna radoznalost, potreba za kognitivnom stimulacijom ili sticanjem novih znanja (test možete raditi ovde), kao i socijabilnost (test dostupan ovde).

Možda najintrigantniji nalaz ogleda se u sledećem: Tek deset odsto razlika u načinu na koji ljudi koriste društvene mreže može se objasniti varijacijama u crtama ličnosti, što upućuje na zaključak da drugi faktori, kao što su inteligencija i motivacija, u tome igraju značajnu ulogu.

Bez obzira na ovakav opšti nalaz, Hjuzova studija otkrila je par interesantnih korelacija:

Društvena upotreba Fejsbuka (korišćenje ove mreže kao kanala za druženje i proširivanje kruga prijatelja) u korelaciji je s visokim skorom na testu socijabilnosti i neuroticizmom kao izraženom crtom ličnosti. Ovo se uklapa u rezultate ranijih istraživanja, koja sugerišu da stidljivi ljudi često koriste internet i društvene mreže kako bi uspostavili kontakte, stekli poznanstva i pobedili usamljenost.

Društvena upotreba Tvitera povezana je s visokim skorom na testu socijabilnosti i otvorenošću kao dominantnom crtom ličnosti (ali ne i sa neuroticizmom), dok je u negativnoj korelaciji sa savesnošću. Ovakav nalaz sugeriše da korisnicima Tviter ne služi za borbu sa usamljenošću, koliko za neku vrstu društvene prokrastinacije.

Daleko interesantnije razlike u karakteristikama ličnosti fejsbukovaca i tviteraša uočene su kod ljudi koji društvene mreže koriste kao kanal za razmenu informacija:

Informativna upotreba Fejsbuka stoji u pozitivnoj korelaciji s neuroticizmom, socijabilnošću, ekstrovertnošću i otvorenošću i negativnoj korelaciji prema savesnosti i potrebi za kognicijom.

S tviterašima stvar stoji sasvim obrnuto. Informativna upotreba Tvitera stoji u pozitivnoj korelaciji sa savesnošću i potrebom za kognicijom i negativnoj korelaciji za otvorenošću, ektrovertnošću i socijabilnošću.

Prema interpretaciji autora, ovakve matrice upućuju na zaključak da ljudi koji koriste Fejsbuk za razmenu informacija – traže i dele informacije na kognitivno manje zahtevan način, izbegavajući članke u časopisima i obimnije novinske izveštaje. Ograničeni kratkim statusima, korisnici Tvitera koriste ovu društvenu mrežu za kognitivnu stimulaciju, bez socijalizovanja.

Mada interpretacija, imajući u vidu Fejsbuk grupe čija priroda upućuje na „umrežavanje“ upravo radi kognitivne stimulacije, deluje šuplje, na sličan zaključak navodi i analiza rezultata dobijenih u pogledu opšte preferencije prema jednoj ili drugoj mreži. Naime, preferencija ka Tviteru u pozitivnoj je korelaciji s visoko izraženom potrebom za kognicijom, dok preferiranje Fejsbuka korelira s neuroticizmom, ekstrovertnošću i socijabilnošću.

Pojednostavljeno posmatrano, Fejsbuk je više za druženje, a Tviter za deljenje i razmenu informacija. Rezultate svakako treba uzeti s priličnom merom opreza. Od ukupno 300, 207 ispistanika su mlađe osobe ženskog pola. Osim toga, svi podaci prikupljeni su na bazi samoizveštavanja – kroz anketu i odgovor na testovima. Ono što studiju ipak čini zanimljivom jeste činjenica da je reč o prvom pokušaju da se Tviter dovede u vezu s crtama ličnosti, a potom da se iz istog rakursa posmatraju preferencije prema jednoj od dve najpopularnije društvene mreže.