Home VestiBiznis & Finansije Ko najviše gubi od krize u Ukrajini?

Ko najviše gubi od krize u Ukrajini?

by bifadmin

Ne računajući materijalnu štetu od vojnih sukoba (koga ljudska interesuje?) i unutrašnje poremećaje u proizvodnji i potrošnji glavni kanal krize u Ukrajini je pad spoljne trgovine ove zemlje sa ostatkom sveta, prenosi portal Makroekonomija.org. Pošto su Rusija i Ukrajina veoma zavisne jedna od druge, naročito u pogledu protoka prirodnog gasa, a što će veliki broj građana Centralne Evrope osetiti kroz ohlađene stanove za pet meseci, vredi ispratiti i dinamiku trgovine Rusije, posebno u svetlu svih mogućih sankcija koje su uvedene ili se planiraju.


Ukraine pipeline
I bez eskalacije krize u Ukrajini, obe zemlje su pokazivale negativne tendencije na početku godine, u odnosu na isti period 2013. godine:

– Nakon rasta izvoza za 1,6% u januaru, Rusija je smanjila izvoz za 12,7% u februaru;

– Pad uvoza Rusije u januaru bio je za 5,2%, a u februaru za 9,4%;

– Ukrajina je imala pad izvoza za 12,3% u januaru i za 7,7% u februaru;

– Uvoz Ukrajine je najviše pogođen krizom jer je smanjen za 11,7% u januaru, i za 22,9% u februaru.

Rusija i Ukrajina imaju suprotne trgovinske pozicije: Rusija ima ogroman trgovinski suficit (180,3 milijarde dolara u 2013), a Ukrajina deficit (13,6 milijardi dolara). To znači da Rusija može da brani standard svojih građana i kada je izvoz u padu, dok je Ukrajina u poziciji da je standard njenih građana veoma osetljiv na kreditne tokove, a gde joj se maše sa milijardama i desetinama milijardi pomoći i kredita.

russian-gas-pipelines-ukraine

Sa druge strane, Rusija je mnogo više uključena u svetsku trgovinu od Ukrajine, jer joj robni izvoz iznosi 3.673 dolara po stanovniku (1.430 u Ukrajini), a uvoz 2.407 dolara (1.738 u Ukrajini), a to znači veću osetljivost građana Rusije od cena njenih osnovnih izvoznih proizvoda, dok je Ukrajina, slično Srbiji, mnogo više osetljiva na unutrašnja kretanja i (spoljne) kreditne tokove.

Rusija za Ukrajinu ima mnogo veći relativan značaj, zato što je udeo uvoza iz Rusije 32,4%, izvoza 25,6%, a deficit u trgovini iznosio je u 2013 godini 9,8 milijardi dolara, pa je po isključivanju Rusije Ukrajina sa ostatkom sveta imala skoro izbalansiranu razmenu.

Za par dana će izaći martovski podaci o robnoj razmeni svih zemalja u Evropi, pa će početi polako da se analizira prenošenje krize iz Ukrajinu na Rusiju i na druge zemlje. Nemački podaci o rastu izvoza, kao i američki, uz pad trgovine Kine, ne upućuju, još uvek, na globalni značaj lokalne krize u Ukrajini.

Tabele sa podacima mo\ete pogledati na sajtu Makroekonomija.org

Pročitajte i ovo...