U savremenoj medicinskoj praksi ima puno metoda kojima se oštećena kost zamenjuje protezom, ili se u tu svrhu koristi pacijentova kost iz drugog dela tela. „Ali za sada nema tehnologije koja se zasniva na kosti uzgajenoj od ćelija pacijenta, i to je ono što mi pokušavamo da postignemo“, kaže Gordana Vunjak Novaković, profesor biomedicinskog inženjeringa i direktor laboratorije za matične ćelije i inženjering tkiva na Univerzitetu Kolumbija i član Američke akademije nauka, koja više od dve decenije izučava mogućnosti da se u laboratoriji od živih ćelija napravi nova kost ili kompleks kostiju za konkretnog pacijenta.
Očekuje se da će nova metoda regenerativne medicine i rekonstruktivne hirurgije zasnovana na inženjeringu tkiva zaživeti u američkoj kliničkoj praksi tokom sledećih pet godina za jednostavnije slučajeve, a za pet do deset godina kada su u pitanju komplikovaniji zahvati. Prva faza tehnologije primenjivaće se na kosti glave i lica, a kasnije i na regeneraciju oštećenog kuka i kolena. „Naša odluka da se prvo opredelimo za lice i glavu je motivisana kliničkim potrebama u tri velike oblasti: urođeni defekti, povrede, i rekostrukcije posle hirurških intervencija i zračenja. U svim tim slučajevima, anatomski oblik kosti se precizno prilagođava konkretnom pacijentu i defektu, sto je suština tehnologije“, objašnjava Gordana Vunjak Novaković.
BiF: Koliko će takve operacije okvirno koštati?
Gordana Vunjak Novaković: Prosečna cena pripreme kosti donora za implantaciju je u Sjedinjenim Državama između 10,000 i 12,000 dolara. Procenjuje se da će troškovi gajenja kosti u kulturi, korišćenjem matičnih ćelija pacijenta biti niži, tako da bi dostupnost ovakvih zahvata trebalo da bude veća.
BiF: Kakav značaj za razvoj ove metode imaju „banke ćelija“?
Gordana Vunjak Novaković: To zavisi od izvora ćelija. Ako se koriste ćelije pacijenta, takva „banka ćelija“ će izolovati matične ćelije pacijenta, umnožiti ih u kulturi i uraditi „kontrolu kvaliteta“, pod uslovima propisanim za kliničku primenu. „Banka tkiva“ bi bila institucija gde će se od tih ćelija uzgajiti tkiva za implantaciju, opet pod strogo kontrolisanim uslovima.
BiF: Da li ima posebnih pravila na kojim klinikama se mogu vršiti zahvati?
Gordana Vunjak Novaković: Da, te procedure su veoma strogo regulisane. Preklinička i klinička ispitivanja se mogu raditi samo uz odobrenje i nadzor Food and Drug Administration(FDA), na bazi detaljnih planova. Ti planovi uključuju materijale i metode koji će se koristiti, centre u kojima će se raditi istraživanja, izbor pacijenata, i metode kojima se određuje da li je tehnologija sigurna i efikasna.
BiF: Šta je najveći rizik prilikom takvih zahvata i da li on zavisi i od starosne dobi pacijenta?
Gordana Vunjak Novaković: Za regeneraciju kosti rizik je mali, jer se metoda zasniva na matičnim ćelijama dobijenim od pacijenta. Time se izbegavaju odbacivanje ćelija donora i prenos zaraznih bolesti. Sa korišćenjem materijala koji su već u kliničkoj primeni i standardnih operacionih procedura, ovi zahvati ne donose dodatni rizik u poređenju sa ugradnjom proteza,kao na primer veštačko koleno ili kuk. U poređenu sa metodama koje koriste autologne implantate, odnosno kost iz drugog dela tela pacijenta rizik je u suštini manji, jer je hirurški zahvat kraći i jednostavniji.
BiF: Da li je inženjering tkiva napravio značajniji pomak kada su u pitanju tkiva koja se prirodno ne obnavljaju, kao što su srce i mozak?
Gordana Vunjak Novaković: Pomak je sporiji nego za tkiva koja se prirodno obnavljaju, ali je napredak i u tim oblastima ogroman. Terapije zasnovane na matičnim ćelijama i inženjeringu tkiva su u prekliničkim i kliničkim ispitivanjima za praktično sva tkiva i organe. Koža, hrskavica, mokraćni mehur, traheja su već u kliničkoj primeni. To su primeri organa u kojima su tkiva veoma tanka, pa su problemi snabdevanja nutrijentima i kiseonikom minimalni. Srce, mozak, pluća, jetra i ostali složeniji organi se ubrzano istražuju, ali je potrebno još vremena da u razvoju dostignu jednostavnija tkiva koja su već u primeni.
BiF: Šta su najveće poteškoće kada u laboratoriji pokušava da se imitira priroda?
Gordana Vunjak Novaković: Sve što je lako i jednostavno, davno smo uradili. Detaljno znanje o tačnim karakteristikama tkiva ili organa koje treba regenerisati je i dalje jedna od najvećih prepreka razvoju regenerativne medicine. Tehnološka ograničenja su mnogo manja. Neophodno je i bolje razumevanje specifičnih zahteva pacijenata. Na primer, regeneracija kosti, a time i kvalitet tkiva koje će se ugraditi pacijentu, veoma mnogo zavisi od životnog doba i zdravlja. Zahtevi će biti različiti za staru povredu pacijenta koji ima dijabetes ili probleme sa pritiskom i krvotokom, i mladog i zdravog sportistu. Mi tek počinjemo da razumevamo te individualne razlike i da razvijamo metode koje će omogućiti da se regenerativna terapija prilagodi potrebama pacijenta.
BiF: Kako se finansiraju istraživanja na kojima radite?
Gordana Vunjak Novaković: Naučna istraživanja se najvećim delom finansiraju iz državnih fondova za nauku, a u Americi su to National Institutes of Health i National Science Foundation. Značajan izvor finansiranja su i različite fondacije za istraživanje i primenu matičnih ćelija, u našem slučaju je to fondacija države Njujork. Projekti se biraju na osnovu rigorozne recenzije, selektivnost je jako velika, i to je glavni mehanizam kojim se održava visok kvalitet naučnih istraživanja. Odobreni projekti se evaluiraju svake godine, a uspeh se meri realnim pokazateljima: brojem, kvalitetom i citiranošću naučnih radova.
Za razvojne projekte – a najbolji primer u ovoj oblasti su preklinička ispitivanja – sredstva stižu uglavnom od investitora i industrije. Važan faktor za dobijanje ovih izvora finansiranja su patenti, a uspeh se meri praktičnim pokazateljima, odnosno svaka sledeća faza je uslovljena uspešnim završetkom prethodne faze. Preklinička ispitivanja su izuzetno skupa, i izuzetno važna za konačnu primenu tehnologije, i zato iziskuju najveću moguću profesionalnu i finansijsku odgovornost. Dodatni izvor finansiranja je filantropija, a motiv darodavaca u većini slučajeva je da ubrzaju rešenje nekog konkretnog problema.Taj segment finansiranja je važan jer omogućava da se veoma brzo i efikasno radi, bez čekanja na ishod recenzija projekata. U Americi, uobičajeno vreme od podnošenja projekta do odluke o finansiranju je skoro godinu dana.
BiF: Koliko se razmenjuju informacije među naučnicima o rezultatima koji se postižu u ovoj oblasti?
Gordana Vunjak Novaković: Naučni rezultati se objavljuju u časopisima, tekuća istraživanja se prezentuju na naučnim skupovima, nove medicinske tehnologije se patentiraju, grupe fokusirane na pojedine uže oblasti svakodnevno komuniciraju preko interneta. Te informacije su dostupne svima, i najveći problem je kako ostati u toku sa svim što se dešava u ovoj izuzetno aktivnoj oblasti.
BIF: Koje druge naučne oblasti su posebno važne za dalji razvoj inženjeringa tkiva?
Gordana Vunjak Novaković: Inženjering tkiva zahteva tesnu saradnju stručnjaka za matične ćelije koje treba izolovati iz masnog tkiva ili koštane srži pacijenta, bioinženjera koji treba da uzgaje kosti u laboratoriji i lekara koji treba da definišu sta tačno treba da se rekonstruiše, i da pacijentu ugrade kosti. Nauka i inženjerstvo materijala, imunologija i radiologija su dodatne discipline od velikog interesa. Inženjerstvo tkiva je primer oblasti koja potpuno zavisi od uspešne saradnje stručnjaka iz različitih disciplina.
BiF: Kako procenjujete realne šanse za zemlje poput Srbije da se intenzivnije uključe u ovu oblast, kako u istraživačkom, tako i u domenu primene?
Gordana Vunjak Novaković: U Srbiji, kao i u ostalim zemljama, za to su važna dva uslova: fokus na mali broj konkretnih oblasti primene kako bi se postojeći ljudski i materijalni resursi nejefikasnije iskoristili, i uska saradnja stručnjaka iz različitih disciplina.
Tekst je objavljen u majskom broju #107 časopisa „Biznis & Finansije“