/ Novi brojevi / Biznis&finansije 107: Visoko obrazovanje i zapošljavanje – Slučajna elita
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis&finansije 107: Visoko obrazovanje i zapošljavanje – Slučajna elita

This post has already been read 1332 times!

naslovna 107Pošto ih univerziteti ne školuju da budu konkurentni na tržištu, mladi ljudi koji se upisuju na fakultete pokušavaju da sami nađu orijentir za to koja zanimanja bi ih mogla odvesti do posla, ili ih u tome podučavaju kompanije koje ulažu puno novca i truda da im popune „rupe u znanju“ stečenom na fakultetu. Van ovog toka teče obrazovanje i zapošljavanje po sistemu „što brže to bolje“ – koje je „smrt u najavi“ za svaku zemlju koja nedovoljno razmišlja o tome da njena budućnost zavisi od toga do koje mere razume tokove na globalnom tržištu rada.

Periskop

6. Imigranti i izbori za Evropski parlament: Robovi dolaze
Ostrvo Lampeduza je udaljeno od Sicilije 205 km, a do prve afričke obale (Tunis) ima samo113 km. Bliže Africi nego Evropi, a nosi – za imigrante – neodoljivo privlačnu snagu najbližeg životnog cilja. Ko se dočepa Lampeduze, stigao je u Evropsku uniju. Nije teško čekati, jer su i hrana i smeštaj bolji nego kod kuće. I najvažnije, za njih od tog trenutka nekakva perspektiva počinje da postoji. Bedna za standarde Evropljana, ogromna za Afrikance i Azijate, koji postaju najjeftinija raspoloživa radna snaga.

8. Energenti i rat u Siriji: Gasiranje
Sukob u Siriji, koji se teško može opisati drugačije nego kao brutalna klanica, navršio je treću godišnjicu uz određene promene na terenu ali bez konkretnih naznaka skorog okončanja. Ovaj bespoštedni rat specifičan je ne samo po tome što traje neuobičajeno dugo za jednu epizodu „arapskog proleća“ već i po tome što je bezmalo svaka regionalna sila u njega ili umešana do nosa ili pokušava da nešto ulovi u mutnom. Za tako bespoštedno otimanje o jednu zemlju, ma koliko bila značajna, obično postoje konkretniji i opipljiviji razlozi od ideoloških.

12. Australija pred demografskim zaokretom: Govorite li mandarinski?
Uporedo sa ekonomskim zaokretom ka azijskim zemljama, Australija je, prema ocenama analitičara, dramatično promenila i svoju demografsku sliku. Prema poslednjem popisu iz 2011. broj stanovnika poreklom iz Azije se udvostručio za poslednjih deset godina, a zbog prevage kineskih studenata na australijskim univerzitetima, mandarinski jezik je postao najzastupljeniji posle engleskog.

Biznis

14. Distribucija lokalnih proizvoda na drugim tržištima: Sreća prati hrabre, ako su pre toga mudri
Distribucija stranih proizvoda na lokalnom tržištu može predstavljati odličnu šansu za pozicioniranje lokalnih proizvoda na stranim tržištima, „ako brzo učite i primenjujete globalna iskustva na širenje i distribuciju sopstvenog portfolija“, objašnjava Bojan Klarić, potpredsednik Atlantic Grupe za Strateško distributivno područje Srbija, i Distributivna područja Slovenija i Makedonija, koja danas u svom poslovanju objedinjuje ceo region i odatle izvozi širom sveta.

16. Nemačko-srpska privredna saradnja: Bolje se boljim vraća
Nemačka preduzeća koja rade u Srbiji spremna su da nastave investiranje i zapošljavanje novih radnika, ali kao i svi drugi privrednici, strani i domaći, već godinama traže sveobuhvatne reforme privrednog ambijenta. U boljim uslovima poslovanja prošlogodišnji rekordni trgovinski saldo dve države od 2,8 milijardi evra mogao bi biti višestruko veći. O tome govori primer iz susedne Bugarske, gde je prošlogodišnja razmena dostigla 5,3 milijarde evra pri čemu polovinu čini bugarski izvoz.

18. Šta elitni turizam donosi lokalnom stanovništvu: Strani gosti, domaći poslovi
Tri četvrtine zaposlenih u kompaniji Adriatic Marinas koja upravlja projektom Porto Montenegro su iz Crne Gore, a poslove za lokalno stanovništvo obezbeđuje i saradnja sa više od 300 preduzeća, kao i sa malim poljoprivrednim domaćinstvima. Razvoj luksuzne tivatske marine otvorio je niz dodatnih industrija, poput remonta jahti, sa ciljem da se obezbede poslovi tokom cele godine, kaže Danilo Kalazić, nadležan za odnose sa javnošću u kompaniji Adriatic Marinas.

20. Zaposleni i kupovina privrednih društava: Od viška glava (ne)boli
U još važećem Zakonu o radu, zakonodavac je zakomplikovao život poslodavcu u slučaju kad promena vlasništva ne znači i statusnu promenu privrednog društva, i obavezao ga na skup, komplikovan i rizičan način obaveštavanja radnika o promenama koje ne menjaju njihov status. Izmenama zakona, ovo će se možda promeniti.

Finansije

22. Bankarski sektor: Veliko skupljanje
Bankarski sektor preživljava najteže momente od starta tranzicionog perioda. Prosečan prinos na kapital ovog segmenta finansijskog sistema postao je negativan, ali to nije jedina okolnost zbog koje akcionari banaka sa razumevanjem gledaju na one koji najavljuju odlazak sa tržišta. Među njima je svakako i naša država koja je u konkurenciji sa svim većinskim i manjinskim vlasnicima ovih finansijskih institucija, od kad traje opadanje bankarskog sektora, apsolutni gubitnik.

24. Unapred pripremljeni plan reorganizacije: Uredno parkirani
Kad je već sasvim izgubio konce iz ruku, tvorac „Next“ sokova, danas pomalo zaboravljeni Živojin Đorđević, prodao je početkom 2006. godine, uz nežno podgurkivanje svog kreditora EBRD, prezaduženi „Fresh & co“, „Coca-Coli“. Slična sudbina verovatno očekuje bar neke od 103 kompanije uredno uparkirane u “unapred pripremljeni plan reorganizacije”, trenutno najpopularniju formu bitisanja velikog broja srpskih tajkuna. Za sada nije sasvim jasno da li bi novi zakon o stečaju koji je povučen iz skupštine i predat na doradu, mogao ubrzati rok “dirigovanog” stečaja.

26. (Ne)Ravnopravan položaj i tretman javnog i privatnog sektora u naplati potraživanja: Svi su jednaki, ali neki su ipak „jednakiji“
Većina zakona, a neretko i sudska praksa, daje državi prednost u naplati potraživanja u odnosu na privatne poverioce, a tamo gde ih izjednačava, zakon nedovoljno dobro funkcioniše. To je jedan od uzroka što mikro i mala preduzeća, koja bi trebalo da budu motor zapošljavanja, najčešće i najduže imaju blokirane račune.

28. Socijalna politika i štednja: Razum, osećajnost i metar
Ako bi životni standard bio kriterijum za to ko treba da snosi teret krize, onda bi to bilo pitanje poreskog sistema i većeg oporezivanja pojedinaca koji ostvaruju veće prihode i/ili imaju veću imovinu nezavisno od njihovog statusa na tržištu rada, kao i pitanje uvođenja viših poreskih stopa za na primer luksuzniju robu ili viših stopa oporezivanja prihoda od kapitala, kaže za B&F ekonomista Gordana Matković. Vrlo često pribegava se, međutim, lakšem i bržem rešenju – “reformi” penzijskog sistema.

Temat

33. Kako reformisati visoko obrazovanje u Srbiji: Doktori, doktori!
Od male elite gora je samo lažna elita koju Srbija proizvodi zahvaljujući sadašnjem sistemu visokog obrazovanja, i ubrzanom ugrađivanju nedovoljno kvalitetnih kadrova u sve strukture društva. Zato će novom ministru prosvete i nauke, ukoliko zaista odluči da se bavi svojim poslom, trebati više političkog herca nego bilo kom drugom članu vlade. Ako ga bude imao, onda je dobra vest da su mu za reformu potrebnija čvrsta merila nego novac.

38. Koliko je gradivo na fakultetima usaglašeno sa potrebama poslodavaca: Na slovo, na slovo, ne znam
Po broju mladih ljudi koji tvrde da će sa diplomom i pasošem pravo u svet reklo bi se da su u Srbiji svi poliglote i globtroteri, ali nije tako. Međunarodne kompanije se vrlo često suočavaju sa kandidatima koji nisu dobro savladali strani jezik niti su voljni da promene mesto boravka. Koliko vladaju naučenim, mnogo više zavisi od profesora entuzijasta nego od spremnosti fakulteta da unaprede gradivo.

40. Iskustva iz prve ruke – kako pragmatično izabrati fakultet: Samo partija brže zapošljava od IT
Dok naša ekonomija napreduje u ritmu tanga – jedan korak napred, a nazad dva, skoro milion nezaposlenih beznadežno pokušava da nađe uhlebljenje, mala grupa visokoobrazovanih stručnjaka nema takvih problema: ne čeka na posao ni jedan dan i zarađuje upadljivo više od proseka privrede. Svima im je zajednička jedna crta – svesno su odlučili da studiraju ono što je veoma traženo na tržištu.

42. Kompanije u odabiru novozaposlenih prednost daju svojim praktikantima: Namerno poznanstvo
Iako je na hiljade mladih visokoškolaca u Srbiji nezaposleno, velike kompanije ne sede skrštenih ruku čekajući da se na njih obruše molbe potencijalnih zaposlenika. Svoje buduće kolege aktivno traže tokom studija, na sajmovima zapošljavanja, preko studentskih organizacija pa čak i u srednjoškolskim klupama, a onda ih kroz stipendije i praksu uvode u konkretan svet posla. Ovakav metod izbora kadrova danas je daleko popularniji od klasičnog oglašavanja radnih mesta.

44. Kako srednjoškolci donose odluke o budućim studijama: Internet forum važniji od porodičnog
Pre nego što se odluče za indeks nekog fakulteta srednjoškolci temeljno “pretresaju” sve raspoložive internet izvore, kritički procenjuju informativnost sajtova visokoškolskih ustanova i vrlo često koriste priliku da “prorešetaju” buduće profesore na otvorenim skupovima na kojima se fakulteti mesecima pre upisa predstavljaju budućim studentima. Za neke tinejdžere borba za bolje uslove studija kreće i mnogo pre potrage za indeksom.

Intervju

49. Amir Or, pesnik sa misijom: Poezijom protiv sistema
Ko god je na vlasti, bilo gde na svetu, ima tendenciju da zaglupljuje narod. Široko rasprostranjeni obrazovni sistem koji ”štancuje” inženjere, a ne humaniste, zajedno sa ”mašinom za pravljenje novca” napravili su od savremenih pesnika odmetnike, kaže u razgovoru za B&F Amir Or, istaknuti izraelski pesnik koji je osnivanjem škola poezije i pesničkih takmičenja podstakao mlade u Izraelu na kulturbunt i na bolje upoznavanje sa svojim palestinskim vršnjacima. ”Još su nas antički pesnici i filozofi učili da se zagledamo u sopstvenu dušu, ali i u duše drugih”, poručuje naš sagovornik.

Skener

52. Inovativni proizvod za suzbijanje larvi komaraca: Formula za stajaće vode
Osnovna ideja novog proizvoda za suzbijanje larvi komaraca u stajaćim vodama je da se postigne što veća efikasnost, uz minimalne posledice po životnu sredinu. Mada je proizvod još u fazi terenskih ispitivanja, za njega su već zainteresovani korisnici iz sveta. Njegov tvorac je Suren Husinec, naučnik koji se pre više od dve decenije upustio u preduzetništvo jer u Srbiji nije imao kome da ponudi svoje znanje.

54. Zašto je malo stranih turista u Srbiji: Od ponedeljka do četvrtka
Srećom po siromašnije zemlje poput Srbije, promocije na specijalizovanim turističkim sajtovima ili provizije svetskim tur operaterima za masovnije dovođenje gostiju samo su neki od modela za povećanje broja inostranih turista uz manje troškove. Srbija, da bi koristila ovakve mogućnosti, prvo mora da definiše plan turističke promocije. Pošto ga nema, i najprestižniji beogradski hoteli su popunjeni samo od ponedeljka do četvrtka, nakon čega se poslovni ljudi iz inostranstva, koji čine više od tri četvrtine stranih gostiju, vraćaju kući.

56. Kako podneti sve veće troškove klimatskih promena: Uragan u budžetu
Dok osiguravajuća društva i državne agencije pokušavaju da procene iznose šteta od ekstremnih klimatskih uslova koji su obeležili proteklu zimu, u naučnim krugovima se sve češće govori ne o globalnom zagrevanju, već o globalim klimatskim nedaćama. Njihovo pokrivanje u 2012. je bila najveća stavka u američkom budžetu, odmah iza troškova odbrane. U nacrtu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije od 2014. do 2024. godine gotovo da nema ni reči o obaveznom osiguranju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava od mogućih rizika vezanih za ekstremne meteorološke događaje, dok o klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu postoji svega jedna i po stranica, ispunjena uglavnom uopštenim konstatacijama.

Nove tehnologije

60. ICT – sinergija IT i telekomunikacija u praksi: Evolucija revolucije
Telekomunikacione kompanije prisiljene su da šire opseg svog delovanja kako bi ostale konkurentne u uslovima ubrzane tehnološke evolucije. U toku je konvergencija informatičkih i telekomunikacionih tehnologija, a ko to nije uvideo na vreme imaće problema sa prilagođavanjem, pa i samim opstankom na tržištu, kaže Đorđe Radović, direktor Sektora za nadzor mreže i kontrolu kvaliteta (NOC) u Telekomu Srbija koji je nedavno sa svojim timom dobio priznanje na prestižnoj konferenciji IBM Pulse u SAD.

62. Potencijal velikih baza podataka: Kako predvideti ponašanje kupca?
Velike baze podataka su korisne za sve industrije, a u maloprodaji su posebno značajne za predviđanje navika kupaca, optimizaciju lanca snabdevanja, do praćenja rezultata promocije proizvoda. Manje kompanije, takođe, mogu da koriste ove analize i steknu prednost nad konkurencijom.

Nauka

64. Nova metoda regenerativne medicine: Uzgajanje tkiva iz ćelija pacijenta
U savremenoj medicinskoj praksi ima puno metoda kojima se oštećena kost zamenjuje protezom, ili se u tu svrhu koristi pacijentova kost iz drugog dela tela. „Ali za sada nema tehnologije koja se zasniva na kosti uzgajenoj od ćelija pacijenta, i to je ono što mi pokušavamo da postignemo“, kaže Gordana Vunjak Novaković, profesor biomedicinskog inženjeringa i direktor laboratorije za matične ćelije i inženjering tkiva na Univerzitetu Kolumbija i član Američke akademije nauka, koja više od dve decenije izučava mogućnosti da se u laboratoriji od živih ćelija napravi nova kost ili kompleks kostiju za konkretnog pacijenta.

Koktel

68. EU i Srbija, mit, predrasude i karikatura: Prase u Brisel, prase iz Brisela
Od zabrane svinjokolja do unificiranih poštanskih sandučića, „zapovesti“ Evropske unije „žive“ u našoj svakodnevnoj komunikaciji i kao svaki mit i predrasuda – što se više šire, postaju važniji argumenti u raspravi „šta nam je uopšte trebalo“ da postajemo Evropejci. Da nema humorista da se poigraju ovim našim stereotipima, možda bi smo rastanak sa pečenim prasićima na vratima Brisela shvatili preozbiljno.

70. Mali muzeji Beograda: Otkrij me!
Neki od malih muzeja, kakav je Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu, smešteni su na tako skučenom prostoru da ih je najbolje pogledati u virtuelnom izdanju, ali štap Čarlija Čaplina, brojne legate, afričke bubnjeve, ili makete u Železničkom muzeju lepše je videti na licu mesta. Ovaj manje vidljiv a jednako uzbudljiv deo grada najčešće otkrivaju deca, studenti i stranci koji boravak na Beogradskom festivalu igre, BITEF-u i drugim međunarodnim događajima u gradu, koriste da zavire u vredne zbirke smeštene u manje poznatim izložbenim prostorima.

72. Umetničke kolekcije i tranzicija: Slike bivšeg vremena
Da nije bilo spornog slučaja prodaje slika iz zbirke nekadašnjeg Geneksa, teško da bismo se ikada zapitali šta se je sa ovom dimenzijom naše neuspešne tranzicije. I još više, gde je danas mesto umetnosti u društvenoj i korporativnoj hijerarhiji. Odgovor je kratak – nigde. “Danas, u vreme opšte apatije, siromaštva, krize u društvu, svi će se najlakše odreći – umetnosti. Ne prepoznaje se njen smisao, društvena uloga”, kaže za „Biznis & Finansije“ Žana Gvozdenović, muzejski savetnik, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Komunikacije

76. Gejmifikacija: Igrajmo se škole
Jedna od najstrašnijih posledica uspešne popularizacije ideje da je vreme novac je što su oko našeg vremena počeli svi da se otimaju: zaposleni radno vreme troše na surfovanje internetom, đaci i studenti tokom predavanja menjaju statuse na fejsbuku, poslanici tvituju dok traje zasedanje skupštine… Multitasking je postao univerzalno opravdanje za podeljenu pažnju, pa i za njeno potpuno odsustvo. Da li je gejmifikacija univerzalan odgovor na pitanje kako da ponovo pronađemo fokus čak i u dosadnim aktivnostima poput sticanja obrazovanja?

Reprint

78. Novi Hladni rat i istorija komunikacije velikih sila: Preko crvene linije
Uprkos popularnom mitu i „filmskim predanjima“, predsednik ne koristi crveni telefon da bi razgovarao sa svojim ruskim kolegom. U stvari, veza uspostavljena 1963. bila je moguća jedino u formi pisane komunikacije. Komuniciralo se teleksom, a tek od 1988. godine uvedena je faksimil forma (telefaks). Faks i „glasovna komponenta“ pridodati su tek dve decenije kasnije, 1983. Od tada je sistem vremenom evoluirao, prateći napredak tehnologije od podmorskog telegrafskog kabla do savremene razmene podataka preko satelita i fiberoptike.

Vremeplov

80. Baštovan koji je izumeo zgradu bez temelja: Čudesni džin od stakla
Kruta staleška pravila viktorijanske Engleske razbio je u paramparčad potomak jedne izuzetno siromašne porodice, izumitelj genijalnog arhitektonskog rešenja koje je radikalno odstupalo od svega do tada viđenog. Sagradio je najveću zgradu na svetu tog vremena, koja je sklopljena od stakla i postavljena na tlo kao šator.

Otisak

82. Bruto učinak
U Americi je 25. aprila stupio na snagu novi sistem merenja ekonomskih performansi cele države. Ono što je do tog dana značio Gross Domestic Product – GDP, odnosno Bruto domaći proizvod – BDP više ne važi i prelazi se na Gross Output – GO, odnosno Bruto učinak – BU.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close