Iako je njegovo ukidanje bilo najavljeno za 2015, poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i u razvoj kao nematerijalnu imovinu ukinut je iznenada krajem prošle godine uz obrazloženje da je Vladin prioritet „punjenje“ budžeta. Investitori smatraju da je reč o kontraproduktivnoj odluci koja nimalo ne doprinosi obećanom podsticajnom poslovnom ambijentu.
U Fiskalnoj strategiji za 2014. sa projekcijama za 2015. i 2016. bilo je predviđeno da će u 2015. na snagu stupiti izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojima će biti smanjen skup poreskih olakšica kroz ukidanje investicionog poreskog kredita. Međutim, samo 22 dana nakon objavljivanja ove strategije, Skupštini je predloženo da se ovaj poreski kredit ukine u roku od mesec dana, i to bez prethodne najave i sprovedene javne rasprave. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona s kraja 2013. ukinut je poreski kredit iz člana 48. ovog zakona. Izmene i dopune Zakona stupile su na snagu narednog dana od dana objavljivanja (7. decembra 2013), a sa primenom od 1. januara 2014.
Ukinutim poreskim kreditom je poreskom obvezniku koji izvrši ulaganja u nekretnine, postrojenja, opremu ili biološka sredstva (osnovna sredstva), kao i po osnovu ulaganja u razvoj kao nematerijalnu imovinu, priznavano pravo na umanjenje poreske obaveze u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini ulaganja. Malom privrednom društvu priznavano je pravo na poreski kredit u visini od 40% ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 70% obračunatog poreza u godini ulaganja. Istim rešenjem predviđeno je da se neiskorišćeni deo poreskog kredita može preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, najviše do navedenih limita, ali ne duže od 10 godina.
Ove zakonske izmene ne utiču na korišćenje poreskog kredita na koji su poreski obveznici u ranijim periodima stekli pravo, a čiji se neiskorišćeni deo može koristiti i u budućem periodu (npr. neiskorišćeni deo poreskog kredita na koji je ostvareno pravo u 2013. će moći da se iskoristi najkasnije u 2023). Ali, ove izmene utiču na obveznike poreza na dobit koji otpočinju investiranje u osnovna sredstva u 2014. i narednim godinama, budući da nemaju pravo na umanjenje poreske obaveze po ovom osnovu.
Razlozi i stavovi države
Predlagač izmena Zakona (Ministarstvo finansija i Vlada) naveo je da je osnovni razlog za ove izmene sadržan u potrebi stvaranja uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda – uvećanja budžetskih sredstava po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Predlagač je naveo da su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču odlučujuće na odluku za ili protiv ulaganja, zbog čega je procenjeno da ukidanje ovog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.
Obim poreskog rashoda koji se predloženim rešenjem ukida u 2012. je iznosio 23,8 milijardi dinara. Prema navodima predlagača, prvi prihodni efekti predloženog ukidanja poreske olakšice mogu se očekivati u 2015, budući da na prihod od poreza na dobit pravnih lica u 2014. ova izmena neće imati uticaj. Značajniji prihodni efekti ovog rešenja, navodi predlagač, mogu se očekivati u srednjem roku, jer je predviđeno da svi obveznici koji su otpočeli korišćenje ove poreske olakšice imaju pravo da je koriste u skladu sa zakonskim odredbama koje su važile u momentu sticanja tog prava. S tim u vezi, očekuje se da će u 2015. efekti predmetnog rešenja iznositi 8,5 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija ističe da je ovakva mera, dugoročno posmatrano, u interesu privrede, budući da je republički budžet u vrlo teškoj situaciji i da, ukoliko se ne preduzmu restriktivne fiskalne mere poput ove, postoji realna opasnost od nemogućnosti vršenja javnih funkcija države usled nedostatka finansijskih sredstava.
Razlozi i stavovi privrednih asocijacija i privrede
Privredne asocijacije i, generalno, privreda usprotivili su se ukidanju ovog poreskog kredita. Ističu da je ukidanje ovog poreskog kredita još jedna u nizu mera (povećanje stope PDV-a, povećanje stope i prethodno ukidanje poreskih podsticaja kod poreza na dobit, nove parafiskalne dažbine, povećanje akciza itd.) kojom se u kratkom periodu dodatno povećava poreski i fiskalni pritisak na privredu. Ovi subjekti ističu da je država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzela suprotne mere i otežala modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 27,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, gde prosečna starost iznosi 15,5 godina.
Privreda smatra da se ukidanjem ovog poreskog kredita negativno utiče na kvalitet proizvoda i usluga, konkurentnost privrede kao i na otvaranje radnih mesta, budući da firme koje nabavljaju novu opremu, mašine i alate po pravilu zapošljavaju nove zaposlene da rade na tim sredstvima. Premda je predlagač naveo da primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), ovim izmenama posebno su negativno izložena mikro, mala i srednja preduzeća, osobito ona koja su u poslovnim planovima i projekcijama predvidela ulaganja u osnovna sredstva i razvoj kao nematerijalnu imovinu, u cilju transfera tehnologije i povećanja inovacionih kapaciteta, tehnopreduzetništva i konkurentnosti. Usled ukidanja ovog poreskog kredita, i to sa vrlo kratkim rokom za početak primene, a s obzirom da su investicioni ciklusi u privredi najčešće duži od godinu dana, bitno se otežava finansijsko planiranje i destabilizuje investicioni ambijent u Srbiji, smatraju privredne asocijacije i privreda.
Ukidanje ovog poreskog kredita predstavlja potez obrnut od predloga NALED-a iz Sive knjige, u kojoj su sakupljeni predlozi privrednika za regulatornu reformu kojom se stvara povoljno poslovno okruženje. NALED je, naime, predložio da se propiše da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica iznosi 100% od izvršenih ulaganja, bez ograničenja, kao i da se ova olakšica proširi i na druga ulaganja, čime bi se stimulisali poreski obveznici da vrše značajnija investiciona ulaganja u modernizaciju procesa rada.
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) istakla je da će, budući da investitori prave srednjoročne planove ulaganja u osnovna sredstva, ovakva izmena Zakona imati ozbiljan uticaj na poslovne planove koji su već pripremljeni i usvojeni za 2014. AmCham je naglasio da je efektivna stopa poreza na dobit za društva koja preduzimaju velika ulaganja u opremu i objekte u 2012. bila na nivou od 5%, a da se u dve godine, uzimajući u obzir i ove izmene, povećava tri puta, tj. na 15%. AmCham je istakao da je za njene članove, koji predstavljaju najveće američke, strane i domaće investitore u Srbiji, ovakva izmena Zakona neočekivana i iznenađujuća, imajući u vidu da je objavljena svega mesec dana pre previđenog početka primene, te da ovakva iznenadna promena poreske politike ne doprinosi stvaranju predvidljivog poslovnog okruženja.
S ovim u vezi, zakonodavstvo kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara – važeće i ono u nastanku – predviđa mere regulacije kojima se podstiče racionalno korišćenje javnih resursa, putem uređenja osnovice, visine i drugih elemenata ovih naknada (npr. zahvaćena voda kao osnovica za obračun naknade). Podsticanje racionalnog korišćenja prirodnih bogatstava preko naknada kao mera fiskalne prirode u situaciji zastarele i poprilično amortizovane opreme privrednih društava, u kombinaciji sa ukidanjem poreskog kredita za nabavku opreme, povećava fiskalno-finansijski pritisak na privredu, koja se svakodnevno suočava sa teškoćama u održavanju likvidnosti.
Privrednici su istakli i da je pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u razvoj po prvi put uvedeno u naš poreskopravni sistem 2013, pri čemu se odredbe tog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2013. a da je već krajem iste godine ukinuto, što ne predstavlja primer dosledne i pravno predvidljive poreske politike koja stimuliše investicije.
Naposletku, uočljivo je ukidanje ovog poreskog podsticaja mera koja ne doprinosi ostvarenju ciljeva strategija razvoja različitih privrednih sektora: razvoja malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, energetike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, unapređenja korišćenja mineralnih sirovina i prirodnih bogatstava i dr., usled otežavanja transfera tehnologije i osavremenjivanja opreme i drugih osnovnih sredstava privrede.
Milan Stefanović, stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja
Cardno Emerging Markets USA Ltd.
Tekst je objavljen u aprilskom broju #106 časopisa „Biznis & Finansije“