U duhu opšte atmosfere vanrednog stanja i tržište se ponašalo vanredno, ili u najmanju ruku, neuobičajeno. Dva razloga nas navode na ovakvu konstataciju. Prvi je taj što se srpsko tržište u protekloj nedelji ponašalo u velikoj meri kao zatvoreno tržište, bez uticaja međunarodnih tržišta, a drugi razlog je prepoznat u okonosti da je tražnja daleko aktivnija od prilično pasivne ponude. Ovo su paradoksi koji se dešavaju ekstremno retko i to samo u ovakvim ili sličnim situacijama. Promet u toku protekle nedelje je bio veoma mali – svega 473 tona robe, što je za 33,10% manje od količinskog prometa iz prethodme nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.675.400 dinara, što je za 54,41% manje od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Praktično jedina roba koja je bila predmet “ukrštenih” interesa ponude i tražnje je bila pšenica. Na svetskim tržištima hlebno zrno već treću nedelju za redom je u padu, a kod nas ova roba dostiže sezonski maksimum na nivou od 23,00 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je značajan rast od 4,55%. Ako se neko tržišno ponašanje može tumačiti psihološkim faktorom, onda se to odnosi upravo na proteklu nedelju. Neizvesnost, nedovoljna informisanost I strah generisali su upravo ovakvo tržišno ponašanje. Što se pre saznaju razmere štete I izvrše što je moguće preciznije korekcije bilansa osnovnih poljoprivrednih kultura za predstojeću 2014./15 godinu, utoliko pre će se i tržište smiriti i redefinisati nove pozicije ponude i tražnje za naredni period. Trenutno naša pšenica je jedna od najskupljih u Evropi.
Nezapamćen podatak za istorijat poslovanja “Produktne berze” jeste činjenica da se kukuruzom SRPS kvaliteta u toku jednog nedeljnog trgovanja nije uopšte trgovalo. Činjenica da se ovom robom nije uopšte trgovalo mnogo toga nam govori. U osnovi ovog podatka jeste činjenica da je ponuda bila potpuno odsutna sa tržišta, za razliku od primetno prisutne tražnje. Zašto je ponuda pasivna može da se nasluti. Sa druge strane, ne treba zanemariti ni aktivnosti tradiconalnih trgovaca na berzi u akciji dostavljanja humanitarne pomoći u stočnoj hrani ugroženim područjima, što je takođe u izvesnoj meri stopiralo trgovanje ovom najznačajnijom komponentom za stočnu hranu.
PRODEX
Izuzetno slab ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi”, kao rezultat kako aktuelne situacije oko poplavljenih područja, tako i usled najveće sajamske manifestacije u zemlji, doneo je cenovne promene jedino na tržištu pšenice, koja je apsolutno dominiralo u strukturi ukupnog prometa.
Cena pšenice je već početkom nedelje otišla na 23,00 din/kg, bez PDV-a, što je za 1 dinar više nego krajem prethodne nedelje. U situacija cenovne stabilnosti na ostalim tržištima, ovakav cenovni skok pšenice prouzrokovao je i rast indeksne vrednosti PRODEX-a, na današnjih 226,62 indeksnih poena, što je za 1,87 indeksnih poena više nego prošlog petka. Ujedno to je i novi rekord indeksne vrednosti ovog pokazatelja u poslednjih jedanaest meseci.
SVET
Vrednosti pšenice već drugu nedelju za redom beleže padove i približavaju se najdužem padu od septembra 1998. godine. Razlog je kiša u SAD-u, koja bi mogla uticati na rast svetskih zalihaSamo 29% useva je ocenjeno sa dobar/odličan, a ča% useva sa loše/veoma loše. Tempo prolećne setve je ostao relativno spor, sa posejanih 49% površina (34% prošle nedelje, 64% prošle godine, 68% petogodišnji prosek).
Kukuruz je pratio kretanje pšenice i pao na sedmodnevni minimum, a sve na osnovu napretka u setvi kukuruza i bolje vremenske situacije za useve. Posejano je čak 73% površina (65% prošle nedelje, 76% petogodišnji prosek).
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 1,57%, dok je cena julskog fjučersa na pšenicu pala za 2,80%.
Setva soje u Americi je na nivou od 33% (20% prošle nedelje i 38% petogodišnji prosek). Vrednosti soje nastavljaju sa rastom, uglavnom na osnovu starog roda, zbog mogućih malih zaliha na kraju sezone. U ovom kontekstu SAD treba da uveze određene količine soje iz J. Amerike kako bi izbegla napetost na tržištu.
Vrednost julskog fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 3,29%, dok je cena julskog fjučersa na sojinu sačmu skuplja za 4,18%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 1,90%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom jeftiniji za 1,87%. Cena pšenice sa novembraskim fjučersom u Parizu pala je za 0,88%, dok je junski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1,12%.