642
Industrijska proizvodnja u Srbiji u maju ove godine manja je za sedam odsto nego u istom mesecu 2013. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 13 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Od januara do maja industrijska proizvodnja je veća za 0,2 odsto nego u istom periodu 2013. godine. U maju je proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija bila u padu od 20,3 odsto, u rudarstvu 18,7 odsto, preradjivačkoj industriji tri odsto. U proizvodnji kapitalnih proizvoda rast je iznosio 3,2 odsto.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u maju 2014. godine, u odnosu na isti mesec 2013. godine, imale su proizvodnja električne energije i metalnih proizvoda, osim mašina, zatim eksploatacija uglja, proizvodnja pića i osnovnih metala.
Srbija je u prvih pet meseci 2014. izvezla robu u vrednosti od 4,6 milijardi evra, što je za 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Uvoz je povećan za 1,6 odsto na 6,2 milijarde evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit od januara do maja iznosio od 1,6 milijardi evra, što je za 21,9 odsto manje nego u istom periodu 2013. godine. Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci 2014. iznosila je 73,5 odsto i veća je za osam procentih poena nego istom peridou 2013. godine kada je iznosila 65,5 odsto odsto.
Srbija je najviše robe u periodu od januara do maja izvezla u Italiju, za ukupno 1,18 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 782 miliona dolara, slede Bosna i Hercegovina sa 493 miliona dolara, Ruska Federacija (406 miliona dolara) i Rumunija (320 miliona dolara). Najviše robe u prvih pet meseci 2014. Srbija je uvezla iz Nemačke, za 1,03 milijarde dolara, sledi Italija sa 1,01 milijardu dolara, Ruska Federacija sa 976 miliona dolara, Kina sa 635 miliona dolara i Madjarska sa 422 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a sa zemljama članicama EU ostvareno je 64,6 odsto ukupne razmene u januaru. Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima Srbija imamo suficit u razmeni od 742 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvoždje i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosi 1,09 milijardi dolara, a uvoz 345 miliona dolara za period od januara do maja 2014. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 315 odsto.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u maju ove godine je u tekućim cenama bio manji nego u aprilu za jedan odsto, a u stalnim cenama za 0,8 odsto. U poredjenju sa majem 2013. godine promet je u tekućim cenama (kad se izuzme inflacija), bio vechi za 1,3 odsto, a u stalnim cenama je bio manji za 0,3 odsto. Od januara do maja 2014. godine promet robe je u tekućim cenama bio veći za 3,2 odsto nego u istom pročlogodičnjem periodu, a u stalnim cenama za 1,4 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni Srbija je ostvarila sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom i SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova i Ruskom Federacijom zbog uvoza nafte i gasa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Madjarskom, Nemačkom, Kazahstanom i Turskom.