“Izmenama Zakona o visokom obrazovanju biće rešen problem priznavanja stranih diploma radi zapošljavanja u Srbiji. Trenutno tragamo za najboljim rešenjem koje će omogućiti da taj postupak bude što kraći i da košta što manje. Ovo pitanje je suštinski razlog zbog kojeg se menja zakon i naš cilj je da se on što pre nađe u skupštinskoj proceduri”, izjavio je juče ministar prosvete Srđan Verbić na okruglom stolu „Nostrifikacije diploma i ulazak u EU“, u organizaciji Srpskog siti kluba (Serbian City Club) iz Londona i Pravnog fakulteta u Beogradu.
Učesnici skupa su istakli da priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja u Srbiji treba razdvojiti od priznavanja radi nastavka obrazovanja, napominjući da su oba postupka trenutno u nadležnosti univerziteta i neopravdano dugo traju. Ministar Verbić je istakao da svaki univerzitet odlučuje koga će primiti na školovanje, što će biti i ubuduće, ali će zakon urediti da pravila budu ista za sve visokoškolske ustanove. On je naveo da će u nacrtu izmena Zakona o visokom obrazovanju biti precizirano koje telo i pod kojim uslovima će se baviti profesionalnim priznavanjem.
Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramović kazao je da je u našoj zemlji mnogo manji problem priznavanje diploma radi nastavka školovanja od profesionalnog priznavanja. On dodaje da su pojedini kandidati, koji su se školovali na prestižnim svetskim univerzitetima, čekali priznavanje svojih diploma i po godinu dana. Iako je profesionalno priznavanje u mnogim evropskim državama u nadležnosti specijalizovanih tela, Avramović je kazao da se i tu oseća „prizvuk birokratskog priznavanja“.
Takođe, on je rekao da je najveća opasnost iz ugla akademske zajednice Srbije priznavanje stranih diploma isključivo na osnovu činjenice da li je neka visokoškolska ustanova u svojoj zemlji akreditovana ili ne: “U mnogim državama u našem neposrednom okruženju postoje univerziteti sumnjivih kvaliteta koji imaju akreditaciju. Zbog toga je važno da akademska zajednica bude uključena u politiku celokupnog sistema priznavanja stranih diploma radi zapošljavanja, kao neka vrsta konsultativnog tela”.
Prema njegovim rečima, „ključno pitanje je kako ovaj proces ubrzati, ali i kako sačuvati zemlju od mogućih diploma lošeg kvaliteta iz okruženja“ i „ne ogrešiti se o dobre studente koji ovde završavaju studije“.
“Rešavanje ovog problema bi imalo simboličan značaj za školovane kadrove koji hoće da se vrate u Srbiju i omogućilo bi otvaranje tržišta rada”, smatra Miloš Stefanović, iz organizacije Srpski siti klub.
Da podsetimo, o istoj stvari bilo je reči u majskom izdanju časopisa Biznis i finansije, gde je skrenuta pažnja na činjenicu da bi trebalo ukinuti nostrifikaciju stranih diploma za sve studijske programe osim za medicinske fakultete jer je “nostrifikacija potpuno anahrona procedura, nekonzistentna sa Bolonjskim procesom i nepoznata u vodećim metropolama znanja i nauke kao što su SAD i Velika Britanija. Ukidanje nostrifikacije državu ne bi koštalo ništa, a znatno bi povećalo šanse da se u Srbiju, privuče povratnike sa vrhunskih doktorskih studija”. Više o ovome možete pročitati u tekstu Kako reformisati visoko obrazovanje u Srbiji.
Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Danas“ od 10.6.2014.