Nemačka preduzeća koja rade u Srbiji spremna su da nastave investiranje i zapošljavanje novih radnika, ali kao i svi drugi privrednici, strani i domaći, već godinama traže sveobuhvatne reforme privrednog ambijenta. U boljim uslovima poslovanja prošlogodišnji rekordni trgovinski saldo dve države od 2,8 milijardi evra mogao bi biti višestruko veći. O tome govori primer iz susedne Bugarske, gde je prošlogodišnja razmena dostigla 5,3 milijarde evra pri čemu polovinu čini bugarski izvoz.
Kada je Nemačko-srpsko privredno udruženje (DSW), najveća privredna bilateralna organizacija u našoj zemlji, nedavno u svojoj godišnjoj anketi objavila rezultate o uslovima poslovanja i privrednom ambijentu u Srbiji, čitava obimna analiza sa brojnim grafikonima stala je u jednu jedinu rečenicu: „Srbija najčešće sama sputava sopstveni privredni razvoj“. Okruglo stotinu preduzeća koja su u anketi uzela učešće, navela su svoju spremnost za dalje investicije i nova zapošljavanja u Srbiji, uz zaključak da njihova dobra volja nije dovoljna ako nema odgovarajućeg privrednog ambijenta.
Oko 2.500 stranih kompanija u našoj zemlji, među kojima je 400 nemačkih, kao i sva domaća preduzeća, već dugi niz godina ponavljaju iste zahteve koji nailaze na malo ili nimalo razumevanja kod svih dosadašnjih političkih garnitura: uspostavljanje pravne sigurnosti, predvidivost ekonomske politike, pojačana borba protiv korupcije, novi zakon o radu, efikasnost javne uprave, smanjivanje prevelike administracije, rasterećenje privrede kroz reformu poreskog sistema, politička sigurnost, reforma obrazovnog sistema, reforma javnog sektora, reforma zdravstva… i još mnogo toga.
Pomenuta anketa utvrdila je da se procena ekonomske situacije u Srbiji za 2014. godinu u odnosu na prethodnu godinu nije znatno poboljšala: protekle godine 80% anketiranih preduzeća ocenilo je ekonomsku situaciju kao lošu. Za tekuću godinu ovaj rezultat je nešto pozitivniji, s obzirom da 67% anketiranih ocenjuje privredno stanje kao nepovoljno. Nemački privrednici u Srbiji se, kao u rezultatima protekle četiri godine, ne nadaju skorom završetku ekonomske krize. Nepromenjenu situaciju kod broja zaposlenih predviđa 45% dok samo 8% računa na pad zapošljavanja u svom preduzeću. Ukupno 38% kompanija želi da poveća investicije u tekućoj godini, dok samo 16% planira suprotno. Spremnost da investiraju i zapošljavaju novu radnu snagu pokazuju posebno preduzeća iz sektora proizvodne delatnosti koja su izvozno orijentisana i sa više od 250 zaposlenih.
Jedina svetla tačka na koju se nemački privrednici rado osvrću u našoj zemlji jeste zadovoljstvo zbog dobre i kvalitetne radne snage. Ipak, najveći broj nemačkih investitora, mišljenja je da Srbija iz korena treba da reformiše svoj obrazovni sistem prema nemačkom uzoru. Naime, u ovoj zemlji obrazovni sistem formira privreda prema svojim konkretnim potrebama – u saradnji sa Saveznim ministarstvom prosvete, a ne obrnuto. Edukativna funkcija nemačke komore zasniva se na dualnom sistemu obrazovanja gde dominira praktičan rad i gde se posebno težište stavlja na zanatsvo, koje u Srbiji, na žalost, odumire. Dakle, sugestija je na uspostavljanju sistema u kome nećemo više imati stampedo na fakultete ni „večite studente“ već selekciju nakon četvrtog razreda osnovne škole prema prethodnom uspehu. Nakon toga sledi gimnazija pa prohodnost ka univerzitetu ili zanatska škola.
Skoro sve značajne nemačke kompanije u Srbiji, pogotovo u proizvodnoj delatnosti, organizuju obuke za svoje kadrove. Sa dobro obučenim radnicima dolaze efikasniji rezultati i korporativni uspeh. Dobro je i što mladi u Srbiji sve više shvataju potrebe za neophodnim obavljanjem prakse u takvim preduzećima nakon čega sebi povećavaju šanse za dobro radno mesto u budućnosti, a što je pokazao i prošlogodišnji prvi Nemačko-srpski sajam karijere. Međutim, problem koji imaju proizvodne firme jeste sve manja ponuda na tržištu rada u određenim zanatskim oblastima neophodnim proizvodnji uprkos najavljivanju reindustrijalizacije Srbije i dolasku novih investitora, kako bar tvrde naši političari.
O privlačnosti Srbije za investitore ne može se govoriti bez sagledavanja šireg okvira. Ako poredimo Srbiju samo sa njenim okruženjem, ne navodeći u ovom trenutku tri „evropska tigra“ (Poljska, Češka i Slovačka) videćemo da se naša zemlja na listi potencijalnih investitora, prema svim parametrima, nalazi tek negde na začelju. Evo i konkretnog primera: Nedavno se Delegaciji nemačke privrede u Srbiji obratila jedna nemačka kompanija (oblast elektronike) koja je želela da investira u veliki proizvodni pogon u našem regionu. Dilema za njih bila je u izboru Srbije ili Makedonije. Od Delegacije su tražili uporednu tržišnu analizu za pet gradova u Srbiji i dva u Makedoniji, pri čemu su želeli da akcenat bude na proseku zarada, državnim subvencijama i zakonu o radu. Na kraju, odlučili su se za Makedoniju. Sličan slučaj dogodio se još tri puta u prošloj godini kada su nemačke kompanije zvučnog imena umesto u Srbiju otišle u druge susedne zemlje. Dakle, za nove investitore prisustvo renomiranih kompanija kao što su Fiat, Bosch, Siemens ili Mercedes nije dovoljan argument, ako procene da na ciljnom tržištu nema pravne sigurnosti i da im aktuelni zakon o radu, koji je omogućio da u nekim inostranim kompanijama postoji i do osam sindikata, predstavlja problem.
Zbog toga je bitno da, pored svih pomenutih reformi sa početka ovog teksta, i aktuelni socijalni dijalog obuhvati razgovor oko promene kompletnog zakona o radu a ne samo njegovih pet instituta čijom se izmenom neće mnogo dobiti.
Ukoliko budu ispunjena obećanja o brzim, dubokim i suštinskim reformama, značajno će biti unapređena privredna klima u zemlji. To će, ujedno, privući nove i kvalitetne inostrane ali i nemačke kompanije. U tom slučaju prošlogodišnji rekordni trgovinski saldo dve države od 2,8 mlrd. evra, može biti višestruko veći. Ko ne veruje, neka pogleda prošlogodišnji saldo u razmeni Nemačke i Bugarske (7,3 mil. stanovnika) koji je dostigao 5,3 mlrd. evra pri čemu su Bugari izvezli robu u vrednosti od 2,7 mlrd. evra.
Nemačka privreda u svakom trenutku ima veliki interes da se i nacionalna privreda zemlje domaćina ravnomerno i efikasno razvija s obzirom da inostrana proizvodna preduzeća mogu dobro da posluju samo uz zdravu konkurenciju i kooperaciju sa kvalitetnim domaćim dobavljačima kako bi krajnji proizvod mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu. Zato nemačke kompanije sa sobom uvek donose i tehnološke inovacije, ali i obuku i šansu za mlade ljude. Ovo je naročito bitno u onim privrednim segmentima gde srpsko-nemačka privredna saradnja tek treba značajnije da se razvija: obnovljivim izvorima energije, komunalnoj infrastrukturi, poljoprivredi, informacionim tehnologijama i trgovini.
Milan Vučković, Delegacija nemačke privrede u Srbiji
broj 107, maj 2014.