Ni opšte obrazovanje, ni veštine sabiranja i oduzimanja nisu dovoljni za pametno donošenje finansijskih odluka.
Domaćinstva ne prate model finansijske industrije o homo economicus–u, racionalnom planeru. Naprotiv, na njihove finansijske odluke utiču karakterne osobine (npr. samokontrola), (ne)finansijska pismenost i vladanje opštim matematičkim veštinama. Ovo je zaključak obimnog istraživanja Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW) iz Manhajma.
Dok se većina finansijske literature bavi odnosom pismenosti i odluka ljudi da investiraju ili se zadužuju, ova studija se bavi odlukama domaćinstava da posegnu za jednostavnim kreditom i faktorima koji na to utiču, a svoje podatke crpi iz velike baze podataka o ponašanju nemačkih domaćinstava vezanih za njihove odluke da uđu u minuse na tekućim računima, što je najčešći „sport“ kojim se domaćinstva bave a statistički se lako prati. Uz to analiza ponašanja ulaska u minus zgodna je za istraživanje jer se pri odlučivanju domaćinstva ne savetuju sa bankama, donošenje odluke nije zavisno od posedovanja kreditne kartice, a kredit ove vrste je široko dostupan tako da svako ko ima račun u banci može jednim potezom da se – pomalo zaduži.
Analiza ZEW pokazuje da domaćinstva sa većom finansijskom pismenošću manje ulaze u minuse po tekućem računu jer su daleko svesnija da je reč o veoma skupoj pozajmici, a pritom ova opreznost nije determinisana nivoom prihoda koje domaćinstvo poseduje.
Pa ipak, karakterne crte mogu da budu mnogo važnije od znanja o tome koliko jedan zajam košta. Da bi izmerili do koje mere su ljudi spremni da „pregaze“ svoje racionalno znanje zarad ispunjavanja neke želje, analitičari ZEW su izabrali jedan pokazatelj koji im se učinio kao karakterističan za ljude koji nisu u stanju da novčanik drže pod kontrolom. Tačnije, ispitanike su pitali kako su u detinjstvu trošili svoj džeparac. „Pretpostavili smo“, pišu istraživači, „da su ljudi koji su svoj džeparac trošili odmah čim ga dobiju, i u svojim zrelim godinama nestrpljivi u donošenju odluka i skloniji da uđu u minus ne čekajući da im na račun legne nova uplata“. Ova pretpostavka bazirana je na istraživanjima iz psihologije koja kažu da se način na koji donosimo finansijske odluke u ranom detinjstvu zadržava do naše 32 godine.
Kao treći faktor koji su merili, analitičari ZEW su izabrali osnovne matematičke veštine. Zanimljivo, samo po sebi, posedovanje veštine lakog sabiranja oduzimanja deljenja i množenja nije od velike koristi u racionalnom donošenju finansijskih odluka, niti – samo po sebi – bez finansijske pismenosti, doprinosi boljem shvatanju troškova donošenja određene finansijske odluke.
Imajući ovo u vidu, plus činjenicu da oba faktora, slabost karaktera i sklonost matematici teško mogu biti promenjena jer bi ulazila u promenu čovekove prirode i njegovih sklonosti, autori studije Kristijan Dik i Jarošek zaključuju da je jedini lek za brzopleto ulaženje u minus ipak podizanje finansijske pismenosti.
Neki drugi autori koji su se takođe bavili odnosom samokontrole i donošenjem finansijskih odluka smatraju da su crte ljudskog karaktera toliko snažan faktor da „brišu“ sve druge uticaje na donošenje finansijskih odluka i, samim tim, i osporavaju vrednost podizanja finansijske pismenosti.
Posle više unakrsnih testiranja svoje hipoteze, analitičari ZEW su ipak ostali pri svom stavu da je finansijska pismenost centralni faktor u donošenju kreditnih odluka, i veruju da je treba posmatrati kao sasvim zasebnu kvalifikaciju koja ne može biti zamenjena ili nadoknađena opštim obrazovanjem ili odličnim matematičkim veštinama. Takođe, nedostatak finansijske pismenosti i njena važnost za donošenje odluka o ulasku u minus ne mogu biti objašnjeni samo slabošću samokontrole. „To nas“, kažu autori, „navodi na zaključak da iako nije jedini faktor u donošenju odluka o uzimanju kredita, finansijska pismenost jeste jedan od odlučujućih razloga koji objašnjava zašto su neka domaćinstva uspešnija u donošenju finansijskih odluka od drugih.