„Mladi su danas manje dužni nego pre jednu deceniju, ali to nije dobra stvar. To samo ukazuje na stepen ekonomske krize, a ne ekonomskog uspeha.“ Najilustrativniji primer ove misli ekonomiste Ričarda Fraja može se uočiti u nivou stambenih kredita odobrenih mladim ljudima, kao i u posrtanju domaće građevinske industrije.
Jedno od najznačajnijih socijalno ekonomskih pitanja sa kojima se danas suočava veliki broj zemalja jeste visoka stopa nezaposlenosti. Ona utiče na sve segmente društva, a nakon izbijanja ekonomske krize najviše je pogodila mlade ljude. Bez posla i sigurnijih prihoda, mladi ljudu se ne pojavlju ni kao kupci dobara, a samim tim nema ni impulsa za povećanje proizvodnje velikog spektra dobara. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, mladi se sve kasnije osamostaljuju i zasnivaju porodice, žive sa roditeljima i na njihovom budžetu. Tržište rada je oslabljeno, nema novih ulaganja a emigracija obrazovanog kadra iz zemlje postaje izraženija, čime se dugoročno smanjuje konkurentnost domaće privrede. Konačno, visoke stope nezaposlenosti predstavljaju teret za javne finansije u vidu većih socijalnih beneficija za nezaposlene, i mogu dodatno otežati socijalno uključivanje.
Pitanje nezaposlenosti mladih nije mimoišlo nijednu zemlju Evropske unije. Ako bi Srbija danas ušla u Evropsku uniju, bila bi na trećem mestu po broju nezaposlenih mladih sa 51 odsto. Udeo mladih do 30 godina starosti u ukupnoj nezaposlenosti je 26,5 odsto, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine iznosila 20,8 odsto. Ovi alarmantni podaci ukazuju da programi reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, koje Srbija uvodi uz podršku Evropske unije, treba da ostanu jedan od prioriteta Vlade i nadležnih ministarstava.
A kakva je veza između nezaposlenosti mladih i bankarstva? Koliko su danas mladi ljudi uopšte upućeni na banke i bankarske usluge? Da li su dovoljno edukovani u oblasti finansijskog upravljanja, kakvi su im zahtevi i potrebe, šta očekuju od banke?
U zemlji u kojoj trenutno svaka druga mlada osoba nema radnu knjižicu teško je govoriti o ozbiljnijoj štednji, ali i o kreditima za mlade. Zato danas u Srbiji govorimo o oko 300 hiljada mladih ljudi koji žive kao podstanari, jer nisu u mogućnosti da uzmu stambeni kredit – iako je cena nekretnina u Srbiji znatno pala, sa daljom tendencijom pada. Razloga je više. S jedne strane, mladi koji su zaposleni smatraju da zbog neizvesnosti posla, visine mesečnih prihoda ali i krize kojoj se ne vidi kraj, ne treba da se upuštaju u avanturu uzimanja stambenog kredita, jer ne mogu da garantuju redovnu otplatu tako velike investicije. Nezaposleni, s druge strane, ne mogu ni da razmišljaju o tome jer na samom početku ne ispunjavaju osnovne uslove za uzimanje kredita – nemaju redovne mesečne prihode. Smanjenje tražnje za stambenim kreditima dalje se preliva na građevinsku industriju, koja je od početka krize jedna od najteže pogođenih privrednih grana. U Srbiji se trenutno koristi najviše 15 odsto kapaciteta građevinske industrije, a taj trend je iz godine u godinu sve nepovoljniji.
I u slučaju uzimanja kredita za kupovinu automobila situacija nije sjajna. Iako se tržište automobila oporavlja sa krajem recesije u Evropskoj uniji, kako zbog potrebe da se zamene stara vozila, podsticajnih inicijativa u nekim zemljama tako i smanjenja finansijskih troškova, mladi ljudi do 35 godina starosti u Srbiji i dalje spadaju u grupu onih koji ređe mogu da priušte kredit za auto. Visoka stopa nezaposlenosti samo dodatno pogoršava ovaj trend. Prema istraživanjima portala Kamatica, prosečni korisnik kredita za kupovinu automobila u Srbiji ima 38 godina, uglavnom kupuje polovni automobil i spreman je da otplaćuje kredit tri do pet godina. Takođe, vodi se strogo ekonomskim pokazateljima i bira banku koja mu ponudi najbolje uslove.
Nemogućnost pronalaženja posla nakon studija dovodi u pitanje i studentske kredite. S jedne strane, neizvesnost zapošljavanja dovodi do sumnje mladih u opravdanost ulaganja u visoko školstvo, dok s druge strane, nemogućnost vraćanja dugova stavlja banke u rizičnu poziciju pri odobravanju istih. Dolazimo do situacije u kojoj niko ne dobija, a najmanje privreda.
Ipak, u jednom je segmentu tražnja mlađih klijenata imala veoma pozitivan uticaj na banke. Mladi ljudi su veliki korisnici debitnih i kreditnih kartica, kao i onlajn bankarskih usluga, što je banke nagnalo da usavrše svoje poslovanje u ovom domenu na obostranu korist.
Slavica Pavlović, članica Izvršnog odbora Eurobank
Finansije top 2013/14