Bečki institut za za međunarodne ekonomske studije očekuje da će u periodu između 2014. i 2016. godine BDP u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi rasti po stopama od 2 do 3% godišnje.
Rast međutim neće biti ujednačen, jer će konflikt između Ukrajine i Rusije pored ove dve zemlje pogoditi i još neke baltičke države. BDP Ukrajine bi ove godine zbog smenjenja investicija trebalo da padne za 5%, a Rusi i Estonci se ne mogu nadati da će im bruto domaći proizvod porasti više od pola procenta. Letonija i Litvanija će pak imati veći rast BDP-a – oko 3% – međutim sve ove ekonomije su pre konflikta imale mnogo pozitivniju prognozu rasta.
Na usporavanje ekonomskog rasta u državama Zapadnog Balkana najviše će uticati posledice majskih poplava, pogotovo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kojima su izlivene reke nanele i mnogo materijalne štete. Osim toga, Srbija, Albanija, Hrvatska i Kosovo, svaka iz svojih razloga, moraju da uvode mere štednje koje će takođe negativno uticati na ekonomski rast. Očekuje se da će Srbija, Hrvatska i Bosna ove godine biti u recesiji ili, u najboljem slučaju, u stagnaciji. Sa druge strane, Albanija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo će imati rast, ali manji od očekivanog, pa će ukupan rast BDP-a Zapadnog Balkana biti 0,5%.
Naš BDP bi ove godine trebalo da bude u minusu (-1%), naredne da stagnira, a tek u 2016. možemo očekivati slabašan rast od 1%. Sa rastom ekonomije međutim, prema ovim prognozama, neće porasti i zaposlenost.
Hrvatska će biti u malo boljoj situaciji pa je u 2016. godini očekuje rast BDP-a od 1,5%, i pad nezaposlenosti sa sadašnjih 17,5% na 17%.
Kada se podvuče crta, od svih zemalja na Zapadnom Balkanu samo njih tri će ove godine imati pad BDP-a, od kojih je jedna u ratu, a druge dve su Srbija i Hrvatska. Bosna će stagnirati, Crna Gora će imati rast od 2,1%, a Makedonija od 2,8%.
Kad skrenemo pogled sa Balkana vidimo da su se nove članice EU potrudile da povuku više sredstava iz evropskih fondova pa se očekuje da će taj novac biti uložen u javne radove, što bi trebalo onda da podstakne i privatne investicije. Među njima će najveći rast imati Bugarska (3,2%), ali i Mađarska (2,6%), Slovačka (2,4%) itd.