Specifični zahtevi inostranih kompanija nalažu bankama centralizovano poslovanje sa klijentima u čvrstoj sinergiji sa ekspoziturama na lokalnom nivou. Zahvaljujući njima banke stiču važna znanja, unapređuju svoje proizvode i diversifikuju portfolio.
Dolazak stranih investitora na tržište Srbije označio je ključnu prekretnicu u procesu pravog početka transformacije domaće privrede ka modernoj tržišnoj ekonomiji, razvoju privatnog sektora te reformi ukupnog ekonomskog i društvenog sistema naše zemlje. Paralelno sa promenom vlasničke strukture u realnoj ekonomiji odigravao se i važan proces privatizacije bankarskog sektora i njegove reforme u stabilan i uređen sistem koji ima potencijal da odgovori na specifične potrebe dolazećih inostranih kompanija i podrži njihovo poslovanje na domaćem tržištu pružajući im uslugu koja u pogledu kvaliteta, stručnosti i znanja parira onoj koju dobijaju na ostalim tržištima na kojima posluju.
Bilo da ih posmatramo u mikroekonomskom kontekstu kroz doprinos na planu unapređenja ukupnih performansi i konkurentnosti preduzeća, ili na makroekonomskom nivou kroz njihovu ulogu u podsticanju šire ekonomske aktivnosti i povećanju kompetitivnosti celokupne privrede, činjenica je da su strani investitori uneli krupne promene na domaće tržište i integrisali ga u globalne ekonomske tokove. S jedne strane, inostrane kompanije donele su sa sobom kapital i investicije, savremenu tehnologiju i nova znanja koji su stimulisali modernizaciju, rast i unapređenje efikasnosti proizvodnje. Kreirana su nova radna mesta, angažovane brojne industrije koje su pratile ulaganja u pojedinačne sektore. Sa druge strane, ono što je možda još važnije, ove kompanije uvele su fundamentalne promene u proces korporativnog upravljanja, uspostavile novi način tržišnog poslovanja, sistem ekonomskih vrednosti i poslale jasnu poruku svim budućim investitorima da domaće tržište ima dobru perspektivu za rast i razvoj na dugi rok. Na žalost celekoupne srpske ekonomije, domaći kapital nije prihvatio navedene standarde i vrednosti korporativnog upravljanja, ne prepoznavši značaj planiranja dugoročnog razvoja, niti pokušavši da iskoristi šansu razvoja sopstvenog potencijala kroz dublje povezivanje sa stranim investitorima, bilo da se radi o nastupu na trećim tržištima ili unapređenju postojeće ponude. Ne treba onda da nas čudi ukupna struktura domaće ekonomije i izvoza koji su predominantno karakterisani stranim investitorima i javnim preduzećima.
Iz aspekta jačanja kvaliteta bankarske usluge važno je to što se uporedo sa ovim procesom odvijao ulazak međunarodnih bankarskih grupacija na domaće tržište, što je imalo presudnu ulogu u pokretanju njegovog razvoja i rasta. Sa jedne strane, raznovrsnija i unapređena ponuda proizvoda i usluga stimulisala je kreditnu aktivnost domaćeg bankarskog sektora, dok je sa druge obnovljeno poljuljano poverenje građana koje se očitovalo u uvećanju štednje poverene bankama na čuvanje. Takođe, najviši internacionalni standardi upravljanja, savremene tehnologije i principi poslovanja, inkorporirani su u domaću praksu, uz istovremeno povećanje transparentnosti rada. Ovakav razvoj tržišta neizbežno je pratio i sistematični rad na unapređenju regulatornog okvira i njegovom usklađivanju sa normama Evropske unije, čime su stvoreni uslovi za poboljšanje zaštite potrošača, ali i njihovog zadovoljstva i poverenja, te jačanje ukupne efikasnosti i stabilnosti sistema.
Danas strane kompanije čine važan deo poslovanja banka u Srbiji i predstavljaju izvor stalnog unapređenja kvaliteta i diversifikacije portfolija bankarskih proizvoda i servisa, a tako i rasta ukupnog poslovanja. Dok se klijenti u delu stanovništva u odabiru banke prvenstveno upravljaju visinom kamatnih stopa, odnosno uslovima zaduživanja, spremnost i sposobnost banke da izađe u susret potrebama kompanija i pruži im adekvatne, visoko-personalizovane usluge i efikasnu podršku u poslovanju primarno determiniše selekciju finansijske institucije u slučaju kompanija koje imaju veći stepen samostalnosti u donošenju odluke sa kojom bankom će poslovati na lokalnom nivou. Ipak, pravilo je da strane korporacije, pre svega one koje posluju na multinacionalnom principu, sarađuju sa članicama iste bankarske grupacije na svim tržištima na kojima su prisutne.
Praksa je da strani klijenti svoje lokalne projekte u najvećoj meri finansiraju interkompanijski, zbog čega se njihovo poslovanje sa bankama na prvom mestu tiče servisnih usluga platnog prometa, faktoringa i hedžinga, odnosno zaštite od rizika deviznog kursa, kao i izdavanja garancija. Važna uloga banaka ogleda se i u pružanju savetodavnih usluga u pogledu načina funkcionisanja domaćeg finansijskog tržišta i celokupnog pravnog i poslovnog okruženja kroz izradu različitih analiza koje uključuju projekcije tržišta, ali i kretanja deviznog kursa. Osim toga, firme koje sarađuju sa velikim inostranim korporacijama često i same postaju klijenti banaka sa kojima posluju strane kompanije budući da im to donosi značajne uštede u pogledu troškova poslovanja. Upravo ovako visok stepen specifičnosti u pogledu zahteva inostranih kompanija nalaže centralizovano poslovanje sa klijentima u čvrstoj sinergiji sa ekspoziturama na lokalnom nivou banke. Internacionalne banke i kompanije svakako su na domaće tržište donele potpuno nova znanja i nivo usluge, i u dobroj meri su nas u tom izolovanom delu ekonomije izjednačili sa mnogo razvijenijim tržištima. Karika koja bankama nedostaje kako bi dalje razvile i produbile finansijsko tržište i ponudu svojih usluga uopšte su domaći privrednici čije poslovanje u budućnosti mora biti kvalitativno podignuto na neuporedivo viši nivo. Primera radi, iluzorno je očekivati da će strana kompanija izdati korporativne obveznice na domaćem tržištu jer će to pre uraditi njena centrala na tržištu koje je najrazvijenije i u tom momentu najjeftinije za nju. To znači da se ovo tržište neće razviti ukoliko na njemu ne počnu da participiraju domaće kompanije, čije učešće zahteva poštovanje principa korporativnog upravljanja i transparentnosti poslovanja, kao i shvatanje važnosti obelodanjivanja tačnih i istinitih finansijskih izveštaja, te pridržavanja ugovorenih i preuzetih obaveza i ozbiljnog dugoročnog finansijskog planiranja. Danas na primer nijedna domaća kompanija nema međunarodno priznati kreditni rejting. Svi ovi ozbiljni nedostaci upućuju na to da imamo mnogo toga da naučimo od stranih kompanija i da treba da iskoristimo njihovo prisustvo na domaćem tržištu u najvećoj mogućoj meri.
Banca Intesa, uspešno posluje sa oko 70 do 80 odsto multinacionalnih kompanija koje su prisutne na tržištu Srbije, uključujući i one koje se svrstvaju u red najvećih proizvođača i izvoznika u zemlji. U okviru Divizije za poslovanje sa privredom oformljen je specijalizovani desk za poslovanje sa multinacionalnim klijentima. Osim toga, budući da je Banca Intesa u Srbiji deo bankarske grupacije sa sedištem u Italiji, te da je Italija drugi po veličini spoljnotrgovinski partner naše zemlje, kao i drugi po redu investitor u domaću privredu, banka ima i takozvani italijanski desk za saradnju sa kompanijama iz ove zemlje.
U perspektivi daljeg razvoja bankarskog sektora Srbije, sledeća važna prekretnica biće njegova integracija u jedinstveno tržište finansijskih usluga Evropske unije i puno inkorporiranje evropskog regulatornog okvira u domaće zakonodavstvo. Povećanje konkurencije, slobodno kretanje kapitala, te dalja liberalizacija deviznog poslovanja i smanjenje restriktivnosti u poslovanju sa inostranstvom kreiraće uslove za unapređenje proizvoda i usluga koje banke u Srbiji mogu da pruže stranim kompanijama, kao i uvođenje novih, sofisticiranijih servisa. U ovom kontekstu, glavni zadatak domaćih banaka biće revizija sopstvene konkurentnosti, identifikacija segmenata tržišta u kojima se može generisati dodatna vrednost i pružanje još šireg spektra savremenih proizvoda i usluga.
Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa
Finansije top 2013/14