Ukupan uvoz hrane u Rusiju je u poslednjih dvanaest meseci iznosio 40 milijardi dolara. Najveće učešće u uvozu imaju: meso sa 6 milijardi, voće (kruške i jabuke) 6,1 milijarda, mlečni proizvodi 4 milijarde, povrće 3 milijarde, ribe i ljuskari 2,9 milijardi, industirjski preradjeni proizvodi za ishranu 1,7 miolijardi, i pića 3 milijarde prenosi Makroekonomija.org.
Izvoz Srbije u Rusiju istih proizvoda je u prethodnih godinu dana bio 245 miliona dolara ili 0,61% ukupnog ruskog uvoza.
Najviše je izvezeno sirovog voća, jabuke i kruške za 135 miliona dolara, ali je to samo 2,2% ruskog uvoza ove tarifne grupe. Jedino je jo vredno pomena povrće sa 15 miliona dolara i meso sa 8 miliona Tu su i mlečni proizvodi sa 23 miliona dolara. Ostale tarifne grupe nije vredno ni spominjati, jer su u ruskom uvozu na nivou statističke greške.
Kakvi su potencijali povećanja izvoza?
U svakom slučaju može doći do izvesnog povećanja kod nekih kategorija dobara ali spektakularnih promena ne može biti jer:
Nemoguće je da jedna mala zemlja sa uništenom i devastiranom poljoprivredom može u kratkom roku odgovoriti na zahteve tako velikog tržišta (u teroiji spoljne trgovine poznat odnos razmene male i velike zemlje);
Nemoguće je odgovoriti na povećane zahteve velike zemlje u kratkom roku jer glavni izvozni proizvod je na izmaku i čeka se nova berba (jabuke i kruške) nažalost prinosi su limitirani i ne podležu povećanju u kratkom roku (jedino povećanje zasada, traje 3-4 godine do punog roda)
Srbija je uništila katastrofalnim konceptom privatizacije velike poljoprivredne i prehrambene sisteme (prerada voća i povrća, sokova, kiselih programa i sl.)
Veliki prehrambeni sistemi (Dijamant, Vital, Imlek, poljoprivredni sistemi, šečerane i sl.) su davno u privatnim rukama i naravno da je odluka vlasnika kako će i gde svoje proizvode plasirati. Njih ni do sada nije ograničavalo ništa da povećavaju izvoz.
Postoji opravdana bojazan da u slučaju većih isporuka Rusiji u slučajevima ograničene ponude dodje do rasta domaćih cena hrane bar do nivoa izjednačavanja sa onim na ruskom tržištu (setimo se slučaja jagoda od pre godinu dana kada su na domaćim pijacama usred sezone bile 200 dinara jer su navodno ruski kupci otkupili svu našu sirotinju od prinosa po zagarantovanim cenama od 1,8 dolara.
Dakako da odluka predsednika Rusije nije ishitrena jer i sada Rusija već uveliko za svoje strateške proizvode (meso, mleko, voće, povrće ima strateške snabdevače van zemalja Evropske unije (Brazil Argenitna i Paragvaj za meso i ostale proizvode animalnog porekla, Turska, Ekvador, Južna Afrika, Novi Zeland, Egipat, Čile za voće, povrće, vina i sl.) Te zemlje su preko 70% u ruskom uvozu osnovnih prehrambenih proizvoda.
Prema tome potencijala ima ali oni zbog defektnosti našeg ekonomskog sistema ni izbliza ne mogu biti valorizovani. Ministar trgovine je rekao da su potencijali izvoza hrane u Rusiju 300 miliona dolara. To je beznačajno jer sada izvozimo 254 miliona.
Da li će ceh ovih potencijala platiti domaći potrošači kroz veće cene voća, mesa, preradjevina i sl. ostaje da se vidi u narednom periodu. Drugo je pitanje izvoznih cena odnosno isplativosti jer je uvozna cena svinjskog mesa u Rusiju u proseku 3,2 dolara, junetine 5,05 dolara, jabuka 0,58 dolara, krušaka 1,1 dolar po kg i sl. Ipak je domaće tržište eldorado…