Evropska unija očekuje da zemlje kandidati koje pregovaraju o članstvu u EU, uključujući Srbiju i naročito Tursku, kao ni Brazil, Argentina, Urugvaj, Švajcarska i druge zemlje, ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu. To su jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU na zasedanju prošlog petka, iako se, gledano sa čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje vežoj potražnji ruskih partnera, rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu. Zvaničnici u Komisiji su hteli da naglase da je to „više pitanje morala i solidarnosti“ s EU, uz opasku da su ministri EU poručili da je cilj evropskih sankcija Rusiji da se „hitno izdejstvuje političko, održivo rešenje“ za ukrajinsku krizu.
U analizama medija i izjava zvaničnika EU je zaključeno da će pomalo neočekivane ruske uzvratne sankcije izazvati štetu od više stotina miliona evra proizvođačima u Uniji, pa je pravljena i računica na kojim tržištima bi Rusija mogla naći zamenu za tu hranu iz EU. Tako je u španskom listu Pais osvanuo naslov koji sugeriše da će španska čuvena „serano“ pršuta biti zamenjena „srpskom pečenicom“ i drugim „po kvalitetu poznatim srpskim suhomesnatim proizvodima“, kako je u članku objasnio jedan uvoznik ruske hrane.
Zemlje EU su prošle godine izvezle u Rusiju hranu i druge poljoprivredne proizvode u vrednosti od 11,8 milijardi evra, a od toga je Nemačka izvezla te robe u vrednosti od milijardu i 600 miliona evra, Holandija milijardu i po, a Poljska 1,2 milijarde evra. Evropska unija raspolaže fondom od 420 miliona evra za hitnu pomoć poljoprivrednicima koji bi pretrpeli naglu štetu, što ce svakako biti iskorišćeno, jer ruska zabrana uvoza obuhvata sve mesne proizvode, ribu, mleko, voće i povrće iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške, koje su joj najpre uvele ekonomske sankcije.