Kada je odbio da potpiše Kjoto protokol, međunarodni ekološki sporazum o ograničavanju emisija izduvnih gasova, Vladimir Putin se našalio: “Taman će zbog globalnog zagrevanja Rusi manje trošiti na kupovinu krznenih kaputa”.
Ispostavilo se da je bio u pravu više nego što je mogao zamisliti – promena klime je vidljiva širom planete, negde manje, negde više, ali u Rusiji posebno, bar prema saopštenju Ruske agencije za klimu i zaštitu okruženja.
Naime, između 1976. i 2012. prosečna temperatura u Rusiji svake decenije je rasla za 0,43°C, što je dvostruko brže od svetskog proseka, koji je bio 0,17 stepeni.
U poslednje dve do tri decenije učestalost šumskih požara u sibirskim tajgama porasla je od 30% do 50%, a njihova isparenja zajedno sa velikim vrućinama proizvode smog koji je opasan po zdravlje – zbog njih je u Moskvi 2010. godine bila udvostručena stopa mortaliteta.
Promena klime stvorila je uslove i za brži razvoj i širenje bolesti. Razvoj insekata koji su nosioci opasnih zaraza, poput komaraca koji nose virus Zapadnog Nila, udvostručen je u poslednjih 30 godina.
Čak ni Putinov argument da će globalno zagrevanje doneti Rusiji više obradivog zemljišta više nije tačan, jer su u njoj sve češće suše. Jedino što ovoj zemlji može biti od koristi je topljenje leda koje bi moglo da učini pristupačnijim nalazišta nikla, bakra, dijamanata, nafte i prirodnog gasa, ali previsoka je cena za to.
Izvor: Kvarc