“Obrazovanje na dlanu 2014”, najnoviji izveštaj OECD-a, pokazuje da se dostupnost škola svuda u svetu širi – 84% sada mladih će u budućnosti završiti srednju školu – ali i da raste socijalni jaz između visokoobrazovanih i onih koji se nisu školovali posle srednje ili osnovne škole.
Broj onih koji su manje obrazovani od svojih roditelja najveći je među osobama starosti između 25 i 34 godine (16%), ali među njima takođe ima i najviše onih koji pohađaju fakultete i visoke škole (43%). U ovim slučajevima je veoma jak uticaj obrazovanja roditelja – 65% dece kojima bar jedan roditelj ima fakultetsku diplomu obično nastavlja školovanje posle srednje, dok je ovaj broj mnogo manji u slučaju dece sa niže obrazovanim roditeljima (23%).
Visoko obrazovanje i kvalifikovanost se danas isplate više nego ikad, prevashodno kroz zarade i lakše dolaženje do posla, a potom i kroz mnoge društvene beneficije, na kraju krajeva i – kroz bolje zravlje. U OECD-u na primer ima samo 5% visokoobrazovane populacije starosti od 25 do 64 godine koja ne može da se zaposli. No, nije to jedini razlog zbog kojeg mladi upisuju visoke škole – i kriza je doprinela njihovoj odluci da ostanu u školama, umesto da se upuste u potragu za poslom.
Od početka ovog veka do danas srednje obrazovani su se visinom zarada približili onima sa nižim obrazovanjem, što je analitičarima pokazatelj topljenja srednje klase.
OECD zato apeluje na zakonodavce da unaprede obrazovni sistem i pojačaju socijalnu pokretljivost.