Dok su rusko-evropski odnosi još uvek „na ledu“, Srbija pokušava da ponovi nekadašnje jugoslovenske diplomatske uspehe tako što će sa oba bloka uspostaviti ekonomsku saradnju. Zbog toga smo prethodne nedelje pratili pisanje domaćih medija o investicijama i trgovinskim odnosima između Srbije i EU i Srbije i Rusije. Međutim, umesto o ovome, mediji uglavnom pišu o temama poput „sukoba Berlina i Moskve oko ruske agresivne, antizapadne politike na Balkanu”. Pogađate, radi se o nedavnoj poseti Vladimira Putina Beogradu. “Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže kroz vojnu saradnju i isporuku gasa”, prenosi nemački Špigl delove jednog poverljivog dokumenta. “Putinov cilj je da balkanske države stavi pod pritisak pa da se one ili distanciraju od članstva u EU ili da kao proruski orijentisani članovi utiču na EU odluke”, prenosi ovaj medij reči Elmara Broka iz nemačke Hrićansko-demokratske unije (CDU).
Kada se pak pomene ekonomska saradnja, materijala za medije je već manje. No, od Unije smo bar dobili nova obećanja. Naime, Johanes Han, novi evropski komesar nadležan za proširenje, najavio je da će “ekonomska pitanja biti stavljena u prvi plan kada je reč o kandidatima za članstvo u EU a da Unija umesto donacija ubuduće treba da se orijentiše na investicije u ove zemlje“.
U najnovijem izveštaju Erste banke stoji da bi “pregovori o članstvu sa EU svakako poduprli poverenje investitora i poslužili kao dugoročno uporište politike. U međuvremenu, poduhvati kao što je projekat ‘Južni tok’ suočavaju se sa rizicima u realizaciji posle geopolitičkih tenzija i direktnih upozorenja Evropske komisije Srbiji po tom pitanju“. U kakvoj je situaciji zapravo naša ekonomska saradnja sa Rusijom?
O tome se, kao što vidimo, ne piše mnogo. Ono što znamo je da je posle uspešne vojne parade i gostovanja predsednika Rusije u Beogradu pokrenuto pitanje bescarinskog izvoza Fiatovih automobila u Rusiju. Da podsetimo, Putin je u aprilu prošle godine obećao srpskim zvaničnicima da će odobriti bescarinski izvoz kontingenta od 10.000 „fijata 500L“ na rusko tržište, a taj posao je trebalo da bude realizovan do kraja 2013. Pošto obećanje nije ispunjeno, ruski predsednik je i prilikom nedavne poste Beogradu najavio mogućnost da izvestan kontingent srpskih automobila, bez carine, stigne na rusko tržište. Ali, još uvek nismo čuli zvaničnu potvrdu ove vesti.
Što se tiče stranih direktnih investicija, u dosadašnjih 18 milijardi evra investicija Rusija je učestvovala sa 3,6%, odnosno 650 miliona evra, dok su pojedine članice Unije dale mnogo više – samo Austrija je uložila 2,6 milijardi, Nemačka 1,2 milijarde, Italija milijardu itd.
Zvanično, još uvek nismo pred onom često pominjanom odlukom – sa kim sarađivati. Baš juče nam je nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabriel poručio da “pridruživanje EU nije odluka protiv Rusije”, i da Nemačka razume poziciju u kojoj se nalazi Srbija.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.