Zapadni Balkan je u teškoj ekonomskoj situaciji a posebno Srbija i Albanija, koje su ušle u recesiju, tvrdi Evropska komisija, napominjući da je jedina svetla tačka na ovim prostorima – Makedonija.
U najnovijoj ekonomskoj analizi EK, u koju je imala uvida agencija Beta, stoji objašnjenje da je do značajnog rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) došlo u Makedoniji, kao i na Kosovu, ali se to na Kosovu duguje privatnoj potrošnji zbog velikog porasta plata u državnom sektoru i penzija u aprilu ove godine.
Takođe, piše da su „teške poplave u maju u Srbiji i Bosni i Hercegovini imale razorne posledice po infrastrukturu i izazvale velike gubitke u proizvodnji, naročito u rudarstvu i energetici“.
U Crnoj Gori i Albaniji se zaustavljanje rasta duguje velikom padu industrijske proizvodnje, a u Srbiji se stanje pogoršalo i zbog oseke u investicijama. Takođe se navodi da je „na Zapadnom Balkanu i dalje velika nezaposlenost, posebno među mladima, što traži odlučne i uverljive strukturne mere na tržištima radne snage i proizvodnje“.
Iako je poslednjih meseci došlo do neznatnog smanjivanja nezaposlenosti, u Srbiji je preko 20 odsto radno sposobnog stanovništva bez posla, u Makedoniji 28 odsto, u Albaniji 18 procenata, a najviše nezaposlenih je na Kosovu, 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini 27,5 odsto. Ipak, u Albaniji je došlo do porasta zapošljavanja u prvih sedam, osam meseci ove godine, isto kao i u Makedoniji, zahvaljujući snažnom oporavku prerađivačke industrije.
U većini zemalja Zapadnog Balkana je, kaže se u ekonomskoj analizi EK, veliki izazov mala pokrivenost uvoza izvozom i tekući platni bilans se pogoršao posebno do polovine godine, dostigavši 11,6 odsto BDP u Albaniji, 7.0 procenata u Bosni i 15,2 odsto BDP u Crnoj Gori.
U Srbiji je, kako je objašnjeno, najviše zbog poremećaja izazvanih poplavama izvoz osetno opao i u julu i avgustu čak postao negativan, što je usporilo i smanjivanje deficita platnog bilansa.
Taj deficit je najniži u Makedoniji, 1,2 odsto, zahvaljujući posebno velikim doznakama iz inostranstva. Istovremeno je došlo do opšteg pada cena u regionu, najviše na sektoru hrane, odeće, komunikacija i transporta.
Banke su u regionu neznatno povećale kredite preduzećima, najveća stopa nenaplativih bankarskih pozajmica je u Albaniji, 24 odsto i u Srbiji 23 odsto.
Uravnoteženje budžetskih izdataka je uočeno u Albaniji i Crnoj Gori, delom i zbog boljeg ubiranja poreza. Nasuprot tome je u Srbij i Bosni, zbog posledica poplava došlo do pogoršanja ekonomskih prilika i pada priliva u budžet.