Domaće tržište pekarskih proizvoda odlikuje trend ukrpunjavanja, odnosno pojavu nekoliko velikih učesnika koji kupuju manje ili prave prepoznatljive maloprodajne lance. U takvim uslovima, povećava se i ponuda, u broju i kvalitetu, i za krajnjeg korisnika. Pre nekoliko meseci poznata francuska kompanija Lesaffre, koja svojim proizvodima pomaže pekarskim profesionalcima širom sveta, otvorila je prvi Pekarski centar u Srbiji i najavila veće prisustvo na domaćem tržištu. U razgovoru za sajt „Biznisa i Finansija“ izvršni direktor Lesaffre u Srbiji ukratko objašnjava kompanijsku strategiju i analizu tržišta.
BIF: Kakva je stategija nastupa kompanije Lesaffre u Srbiji u narednih nekoliko godina i njeni dugoročni planovi? Da li planirate neke nove investicije i u kom periodu očekujete povraćaj ulaganja i početak ostvarivanja profita?
Miodrag Jelić: Kao deo jedne od vodećih svetskih kompanija u proizvodnji kvasca sa tradicijom dugom više od jednog i po veka, kompanija Lesaffre u Srbiji pozicionirala se kao pouzdan partner koji svojim kupcima pruža jedinstvene i kvalitetne proizvode i usluge. Pored svoje posvećenosti proizvodnji pekarskog kvasca, kompanija će svoje dalje poslovne planove usmeriti na podizanje kvaliteta rada distributera, kao i unapređenje logističke mreže koja pokriva kompletan put od fabrika do krajnjih kupaca. Naš strateški pristup podrazumeva otvorenost za investicije u kvalitet proizvoda, kao i unapređenje rada sa pekarima jer želimo da naši kupci ali i krajnji potrošači budu zadovoljni. Konstantno ulaganje u razvoj pekarske industrije kroz prilagođavanje potrebama lokalnog tržišta predstavlja put daljeg razvoja naše kompanije u Srbiji.
BIF: Koja su prva iskustva iz Pekarskog centra kompanije? Da li ste zadovoljni odzivom i interesovanjem polaznika? Na koji način će se delatnosti Pekarskog centra razvijati u narednom periodu i od koje je važnosti Centar za kompaniju?
M. Jelić: Prvi Lesaffre pekarski centar u Srbiji otvorili smo jer smo hteli da odemo korak dalje u razvoju pekarske industrije na ovim prostorima. Želimo da kroz edukativan koncept profesionalcima u Srbiji omogućimo sticanje novog znanja i uvid u najnovije svetske trendove i inovativna rešenja u ovoj oblasti. Vrlo je pozitivna reakcija kako partnera tako i potrošača na otvaranje Pekarskog centra. Drago nam je da su pekari prepoznali iskustvo i znanje koje smo spremi da delimo i da sve češće dobijamo zahteve i upite za termine održavanja treninga. Ubuduće planiramo da podignemo rad Centra na još viši nivo kroz razvijanje aplikacije za dobijanje termina korišćenja Pekarskog centra, ali i dobijanje početnih informacija. Na svemu ovome ćemo predano raditi u narednom periodu kako bismo našim kupcima omogućili inovativna rešenja. Utisci dosadašnjih korisnika usluga Pekarskog centra su veoma pozitivni i za nas vrlo važni jer nam pomažu da steknemo uvid u potrebe polaznika i u skladu sa tim, razvijamo raznovrsnije i kvalitetnije tipove treninga.
BIF: Kako ocenjujete srpsko tržište i konkurenciju na njemu?
M. Jelić: Srpsko tržište pekarstva ima mogućnost da se razvija pre svega zbog edukovanog kadra i spremnosti na primenu novina koje dolaze iz Evropske unije. Jedna od odlika našeg tržišta jeste i ukrupnjavanje u industrijskom segmentu koje podrazumeva da veće grupacije industrijskih pekara postaju vlasnici manjih. Kao rezultat toga, na tržištu se pojavljuje manji broj većih proizvođača. Pored toga, na našem tržištu prisutan je i razvoj maloprodajnih lanaca pekara sa specifičnim prepoznatljivim asortimanom u svakom od njih. Veliki broj pekara sa raznovrsnom ponudom podrazumeva i veliku konkurenciju koja u našim uslovima uglavnom znači i tržišnu utakmicu u pogledu prodajnih cena.
BIF: Da li tržište liči na ostala tržišta u regionu, po veličini, kvalitetu proizvoda, učesnicima? U kojoj meri se nastup na srpskom tržištu razlikuje od nastupa u zemljama zapadne Evrope?
M . Jelić: Srpsko tržište pekarstva je dosta slično tržištima iz regiona gde postoji nekoliko istih učesnika na više tržišta. Međutim, u zavisnosti od podneblja, kulture i tradicije, postoje i specifičnosti u konzumaciji pojedinih pekarskih proizvoda. One su uglavnom povezane i sa navikama i potrebama potrošača, kao i proizvodima koji se više ili manje troše. Primera radi, imajući u vidu zemlje u regionu, krofne su veoma popularne u Hrvatskoj, beli hleb se najviše jede u Srbiji i Rumuniji, slatki hleb, tzv. Kozonak je specifičan za bugarsko i rumunsko tržište, a nema ga uopšte na području bivših SFRJ republika. U određivanju poslovne strategije važno je imati jedinstven pristup, ali i asortiman proizvoda kreirati i prilagoditi realnim potrebama kupaca i potrošača na lokalnom tržištu.
BIF: Kada očekujete masovniju primenu tečnog kvasca u Srbiji?
M. Jelić: Masovnija primena tečnog kvasca kod nas zavisi od trenutnog stanja na pekarskom tržištu. Onda kada ova vrsta kvasca bude po ceni prihvatljivija i dostupna u odnosu na tradicionalni sveži kvasac, može se očekivati i njegova masovnija upotreba. Naša kompanija će se potruditi da učini primenu tečnog kvasca ekonomski prihvatljivom, u pogledu kvaliteta i dostupnosti. Svakako, imajući u vidu značajne prednosti tečnog kvasca kao što su tačnost doziranja i brže i lakše korišćenje, siguran sam da će ovaj proizvod polako, ali sigurno, zavladati našim tršištem.