U priči o teroru, strahu i ISIS-u ignorišemo jednu važnu stvar, a to je mržnja prema Zapadu koju ne želimo da razumemo. „Potpuno je nezamislivo to što se mnogi mladi ljudi koji su u Nemačkoj socijalizovani i koji bi trebalo da su naučili nešto o ljudskom dostojanstvu i poštovanju tako brzo radikalizuju i olako odbacuju svoje i tuđe živote“, podelio je sa nama svoju zabrinutost Thomas de Maizière, ministar unutrašnjih poslova Nemačke. Zašto je to „nezamislivo“, zaista neobičan izbor reči – pa to se već desilo: atentator iz Otave, tri mlade žene iz SAD koje su se pridružile ISIS-u u Siriji – a dešavaće se i dalje.
Čak je i De Maizière naveo nekoliko mogućih objašnjenja za to: ljudsko dostojanstvo i poštovanje ne mogu da se „nauče“ ako se osećate nepoželjnim, izopštenim i marginalizovanim. To se ne događa samo u zapadnim društvima sa imigrantima i izbeglicama, izopštenicima prema kojima se iskazuje samo nepoverenje, onima koji pokušavaju da preskoče bodljikavu žicu u Melilji ili se utapaju u Sredozemnom moru. To se događa i na globalnom nivou, kada „ostatak sveta“ treba da se povinuje zapadnim interesima, a ako je to u skladu sa tim interesima, onda se razaraju zemlje, podržavaju diktature i žrtvuju celi narodi kao što je sada, ali i kroz istoriju, slučaj sa Kurdima.
Christopher Hitchens je sakupio nekoliko tih priča. Knjiga se zove Suđenje Henryju Kissingeru / The Trial of Henry Kissinger. U njoj se ne govori samo o bivšem američkom ministru spoljnih poslova Henryju Kissingeru i njegovoj krivici za masakre u Vijetnamu, Čileu, Bangladešu i nad Kurdima, već pre svega o strukturi samovolje i izrabljivanja koji su bili i još uvek su suštinski elementi zapadne politike. To isto misli i čovek iz ISIS-a koga je intervjuisao Hasnain Kazim zaSpiegel: „Ko je pokorio svet i pokušao da podjarmi sve druge kulture i religije? Istorija kolonijalizma je duga i krvava i traje do danas. Ona je oličena u zapadnom preziranju svega što je drugačije“. Uz svu teofašističku propagnadu, on je u ovome potpuno u pravu.
Zapad smatra da su pravo i istorija na njegovoj strani; napredak je njegovo obećanje, sloboda je njegova priroda. Stvarnost izgleda nešto drugačije i kranje je vreme da političari poput De Maizièrea uravnoteže narativ o zločinima i obećanjima Zapada. Da li to možemo da očekujemo? Političari koji razmisle pre nego što progovore? Novinari koji objašnjavaju umesto što šire strah? U tom slučaju će atentatori, ludaci, radikalni propovednici, homofobi, neprijatelji slobode i dalje mrzeti Zapad – ali ovoga puta iz pogrešnih razloga.
Odluka o tome šta je Zapad i šta bi trebalo da bude donosi se svaki dan. Na primer u Njujorku, gde se sada žestoko raspravlja o operi Klinghofferova smrt / The Death of Klinghoffer i pitanju da li jedan od pevača u ulozi palestinskog teroriste sme da izrazi i objasni svoj antisemitizam zbog koga je ubio Jevrejina Klinghoffera. Ili u Parizu, gde je američki umetnik Paul McCarthy na trgu Vandom postavio ogromnu zelenu skulpturu na naduvavanje, koja mnoge podseća na butt plug, seks igračku, dakle na nešto što je hrišćanskim fundamentalistima po svoj prilici dobro poznato, a ipak su protiv tog umetničkog dela protestovali jer ih je veoma uznemirilo, da bi ga na kraju izduvali.
Ah da, kineski predsednik Xi je upravo najavio da se u njegovoj zemlji više neće graditi nekakva „čudna zdanja“. Valjda je mislio na nebodere u obliku krofni i na spektakularne zglobne zgrade holandskog arhitekte Rema Koolhaasa. Takvo je naše vreme. Sloboda mišljenja, izražavanja, umetnosti postaje sve omraženija jer nas izaziva, komplikovana je, uznemirava nas, možda čak i vređa, jer moramo da je tolerišemo, u protivnom – uopšte ne zaslužujemo slobodu. Zar smo stvarno dotle došli da nam je potreban ISIS da bismo to shvatili?
Spiegel, 24.10.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković