Podatak o više nego skromnom ovonedeljnom prometu na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu dovoljno govori o pasivnosti tržišnih učesnika, kada je u pitanju promet primarnih poljoprivrednih proizvoda u ovo doba godine. Svega četiri zaključena robno-berzanska ugovora, u ukupnoj količini od 530 tona, dinarske protivvrednosti od 8.499.850,00 dinara ne ostavljaju mogućnost statističkog poređenja u odnosu na prethodni period, osim konstatacije o ekstremno malom obimu prometa.
Sav promet ostvaren je na tržištu kukuruza, u okviru koga je registrovano 255 tona kukuruza standardnog kvaliteta i uslova isporuke. Prosečna nedeljna cena od 16,13 din/kg, sa PDV-om (14,66 din/kg, bez PDV-a), je za minimalnih 0,74% niža nego prethodne nedelje. Kukuruzom nešto veće vlage od maksimalno standardom definisane (14,5%) trgovano je u količini od 250 tona po ceni od 16,12 din/kg sa PDV-om (14,65 din/kg, bez PDV-a), dok je kukuruzom vlage do 20%, trgovano u količini od 25 tona, po ceni od 14,30 din/kg, sa PDV-om (13,00 din/kg, bez PDV-a). Osnovni razlog cenovne stagnacije, koja proizilazi iz činjenice da je ovo prva nedelja minimalnog cenovnog pada na ovom tržišnom segmentu, posle perioda od skoro mesec i po dana kontinuiranog trenda rasta cene, leži u činjenici da se aktuelni ciklus izvoznih aranžmana privodi kraju, a da je angažovanje oko novih aranžmana na “stand by”, zbog činjenice da je sa jedne strane aktuelna cena kukuruza na domaćem tržištu na granici izvozničke kalkulativne isplativosti, a sa druge strane aktuelno kolebanje kursa domaće valute ne nudi dugoročniju zaštitu od rizika promene kursa, koji je svakako jedan od bitnijih faktora kalkulacija izvozno orijentisanih preduzeća.
Iako na tržištu pšenice tokom nedelje za nama nije bilo prometa, bitno je istaći da tokom nedelje ni aktuelne ponude po ceni od 23,87 din/kg, sa PDV-om (21,70 din/kg, bez PDV-a), nisu naišle na odgovarajuću tražnju. Šta je razlog činjenici da je cena hlebnog zrna pala u poslednih mesec dana za bezmalo 2,00 din/kg? Verovatno se odgovor može naći u sferi psihološkog pritiska koje su akteri na ovom tržištu trpeli u tokom poslednja dva meseca. Naime, informacije o nestabilnom svetskom tržištu pšenice, kao posledice najave mogućeg ograničenja izvoza pšenice iz Rusije, prvo su se odrazile na porast cena na svetskim berzama, a ubrzo i kod nas. U stanju takve neizvesnosti, ali i obavezi da se obezbedi dovoljna količina pšenice za potrebe meljave, terali su prerađivače da za istu plaćaju i 23,50 din/kg, bez PDV-a. Kada se situacija stabilizovala, i kada se shvatilo da na ovom tržišnom segmentu ne preti nestašica, bar u bliskom vremenskom periodu, cena na strani ponude je počela da pada, ali kupaca koji su se na vreme snabdeli istom, doduše po znatno višim cenama, nema.
PRODEX
Minimalni nedeljni pad cene kukuruza, direktno se odrazio i na minimalni pad indeksne vrednosti PRODEX-a, koji na današnji dan beleži vrednost od 207,41 indeksnih poena, što je tek za 0,33 indeksnih poena manje nego prošlog petka.
SVET
Najveći uticaj na kretanje cena pšenice na svetskom tržištu u proteklih nedelju dana imala je Rusija. Naime, kao jedna od najvećih zemalja po izvozu pšenice, priprema se da uvede izvozne carinena žitarice, kako bi obezbedila kontrolu cena i preventivno uticala na buduće prodaje od strane trgovaca.
Vrednosti kukuruza us skočile na maksimum u poslednjih pet meseci na osnovu nade od obnavljanju tražnje od strane Kine, kao i na osnovu jačanja pšenice.
Martovski fjučers na pšenicu je jeftiniji u poslednjih nedelju dana za 3,02%, dok je rast cene fjučersa na kukuruz iznosio 0,74%.
Januarski fjučers na soju je skočio u odnosu na prošlu nedelju za 0,33%, a sojina sačma za 1,64%.
U Parizu su kukuruz i pšenica na istom cenoovnom nivou kao i prošle nedelje. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 0,60%, a kukuruz za 0,67%.