Guverner centralne Banke Engleske izjavio je sinoć u Dablinu da je evrozona uhvaćena u zamku duga i da treba da olakša samonametnute mere za smanjivanje budžetskih deficita. Ta poruka Marka Karnija, dolazi samo dan pošto je grčka vladajuća partija Siriza osporila politiku evozone, piše Leri Eliot ekonomski urednik Gardijana.
Guverner Mark Karni je snažno napao politiku štednje u Evrozoni i upozorio da bi zonu jedinstvene valute, zbog preteranih mera štednje, ovakva politika mogla da košta još jedne izgubljene decenije.
Govoreći u Dablinu, Karni je rekao da bi evrozona trebalo da omkeša svoje tvrdokorne budžetske politike i učini brz napredak ka fiskalnoj uniji, koja bi omogućila efikasniji prenos sredstava sa bogatih na siromašne zemlje.
„Teško je izbeći zaključak da bi, ukoliko bi evrozona funkcionisala kao jedinstvena teritorija, ona pružala znatno veću fiskalnu podršku (ovim zemljama)“, rekao je guverner. “ Međutim, ona je rigidnija nego u Velikoj Britaniji iako Evropi i dalje nedostaju drugi efikasni mehanizmi raspodele rizika i uprkos tome što je ona relativno nefleksibilna. “
Karnijeve primedbe dolaze samo tri dana nakon izbora grčke vlade predvođene levom partijom Siriza koja predstavlja direktan izazov za politiku štednje koju je evrozoni nametnula nemačka kancelarka Angela Merkel .
Ne pominjući nijednu zemlju evrozone po imenu, Karni je jasno rekao da smatra da neuspeh da se završi proces integracije u sprezi sa prekomerno restriktivnom fiskalnom politikom može dovesti do toga da članice 18-člane zajednice uvede u još dublju zamku dugova.
„Od početka finansijske krize, sve razvijene ekonomije su se našle u zamci duga, gde niske stope rasta dovode do produbljivanja tereta duga, usled čega privatni sektor nastavlja da smanjuje potrošnju. Uporno ekonomsko slabljenje onemogućava veći obim oporavka privreda, radnici se obeshrabruju i napuštaju korpus radne snage, veštine i kapital atrofiraju i otvaraju se dalji izgledi za privredno opadanje i stežanje omče oko ekonomija.
„Koliko god to bilo teško, neke zemlje poput SAD i Velike Britanije sada izlaze iz te zamke. Drugi u evrozoni i dalje tonu“.
Od početka krize u evrozoni pre više od pet godina, kreatori evropskih politika su pozivali na stvaranje bankarske unije i fiskalne unije koje bi trebalo da upotpunjuju postojanje monetarne unije kojom je stvorena jedinstvena valuta. Evropska komisija, Evropska centralna banke i vlade nekih država su takođe apelovale na sprovođenje ekonomskih reformi koje bi evrozonu učinile konkuretnijom.
„Zaključno sa ovom večeri, napredak u strukturnim reformama u evrozoni je i dalje neujednačen. Pokušaji da se raspodela rizika izvede kroz finansijski sistem su ponovo zakazali. Evropski lideri u ovom trenutku ne predviđaju da bi monetarnu uniju uskoro mogla slediti fiskalna unija. Takvo oklevanje ima ima svoje troškove“.
Guverner je dodao da postoje četiri odlike britanskog ekonomskog modela koji je pokazao kako se može izbeći dužnička zamka: integrisani finansijski sistem koji usmerava štednju u investicije; fiskalna politika koja omogućava ubrizgavanje podsticaja na celoj teritoriji Velike Britanije, fleksibilnost da se dozvoli da budžetski deficit raste tokom usporavanja privrede i kredibilna monetarna politika.
Suprotno tome, u evrozoni je tokom sedam godina zabeležen nominalan rast od 5% i rast inflacije od svega 1% u poslednjih godinu dana (ako se isključe cene hrane i goriva) . „Ovo je potencijalno opasno. Mali nominalni rast intenzivira teret duga u evrozoni. Strah od stagnacije usporava potrošnju i ulaganja.“
Karni je vrlo jasno stavio do znanja da Evropska centralna banka uživa njegovu podršku kada je reč o njenoj odluci da počne da kupuje dug zemalja i komercijalni dug u okviru svoje verzije programa kvantitativnih olakšica, ali je upozorio da ECB ne može sama da eliminiše problem dugotrajne stagnacije. „Uzroci ovog stanja leže pre svega u nedovršenoj građevini evrozone.“
Guverner je izrazio skepticizam u vezi sa tim da li bi poboljšanje konkurentnosti kroz snižavanje troškova – proces poznat kao unutrašnja devalvacija – funcionisao. “ Unutrašnja devalvacija jednostavno preraspodeljuje tražnju u okviru monetarne unije. Oni ne podstiče ukupnu potražnju u evrozoni u celini. Drugačije rečeno, s obzirom da je konkurentnost relativna, ono što je rešenje za neke ne može biti rešenje za sve.“
Karni je rekao da je stopa nezaposlenosti u evrozoni od 11,5% više nego dvostruko veća nego u Velikoj Britaniji, ali je njen fiskalni deficit – jaz između poreskih prihoda i rashoda – bio samo upola manji u odnosu na britanski. Evrozona bi, rekao je on, trebalo da konstruktivno koristi svoju fiskalnu politiku za podršku potražnji i ublažavanju rizika stagnacije.
On je dodao: „Evropi je potreban sveobuhvatan, koherentan plan da ukotvi očekivanja, izgradi poverenje i pobegne iz zamke duga.“