Tokom prethodnih pedeset godina globalni ekonomski rast bio je izuzetno ubrzan: svetska ekonomija porasla je šestostruko, a prosečni prihod po glavi stanovnika se utrostručio. Pa ipak, ukoliko dramatično ne povećamo produktivnost sledeća polovina veka izgledaće značajno drugačije, kaže se u najnovijoj studiji McKinsey Global Institute.
Neverovatan rast u poslednjih pet decenija ostaće zabeležen kao istorijski izuzetak od pravila, i svetska ekonomija će se povratiti na svoj standardno spor rast. Do izražaja će doći i novi demografski uticaji: sporiji rast broja populacije i duži životni vek će ograničiti rast među radnim stanovništvom.
U proteklom periodu upravo je rapidan rast radno sposobne populacije uticalo na višestruko povećanje produktivnosti i smanjenje cene rada. Između 1964. i 2014. globalbna zaposlenost i produktivnost rasli su u proseku 1,7% i 1,8% na godišnjem nivou.
Međutim, ovaj vetar u leđa polako jenjava, pa možemo reći da je u nekim zemljama već i promenio smer, odnosno da su demografski podaci u njima počeli da rade protiv ekonomskog rasta.
Stoga, prema predviđanjima možemo očekivati da će zaposlenost globalno rasti u proseku oko 0,3% n agodišnjem nivou u narednih pedeset godina, što je ipak značajno manje u odnosu na pređašnjih 1,7%.
U svetu koji polako stari, to znači da j eneophodno zadržati visok nivo produktivnosti. Pod uslovom da on ostane na sadašnjem nivou rasta, uz sve manje radne snage, neizbežno će doći do smanjenja rasta globalnog BDP-a, za nekih 40%, na 2,1% godišnje. To je otprilike nivo rasta u periodu oporavka od globale recesije, ili oporavka od naftne krize u drugoj polovini sedamdesetih godina.
Rast globalnog zapošljavanja polako usporava. Broj zaposlenih na svetu dosegnuće najvišu tačku oko 2050. i tada će početi da opada.