Najveći problemi sa sivom ekonomijom prisutni su u centralnoj Srbiji dok je situacija najbolja u Beogradu, pokazuju podaci drugog istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji, koje je sproveo NALED u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.
U centralnim delovima naše zemlje tek 63% ispitanika potvrdilo je da prilikom kupovine dobijaju fiskalne račune, u Vojvodini isti odgovor dalo je 66% građana, a u prestonici čak 76 procenata. Takođe, problem postojanja sive zone naročito je izražen u ruralnim sredinama. Tek 59% anketiranih ljudi u malim mestima dobija račun dok je u urbanom delu zemlje taj procenat 73%. Na neformalnim mestima prodaje situacija je još dramatičnija. U centralnoj Srbiji račun na pijaci ili neprijavljenim radnjama ne dobije 87% ispitanika, u Vojvodini 74%, a u Beogradu 67%.
Iako najređe dobijaju račun, građani u centralnoj Srbiji najviše su uvereni da je Vlada odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom. Takav odgovor dalo je 68% anketiranih, u Vojvodini 57% dok najmanje poverenja imaju stanovnici Beograda – 48%. Više od polovine ispitanika iz centralne Srbije (57%) smatra da se obim sive zone smanjio u 2014, u čemu su takođe ispred Vojvodine i Beograda.
Posebno interesantni su podaci koji pokazuju da muškarci u 70% slučajeva dobijaju račun, a žene u 64%. Takođe, račune češće dobijaju mladi (82% građana do 29 godina i 77% do 44 godine). Fiskalni isečci najređe se mogu naći kod penzionera (54%) i domaćica (59%), a najčešće kod učenika i studenata (88%), kao i kod zaposlenih (71%).