Home Slajder MOR: Blagi pad nezaposlenosti u Srbiji u narednih 5 godina

MOR: Blagi pad nezaposlenosti u Srbiji u narednih 5 godina

by bifadmin

Broj nezaposlenih u svetu će se povećati za najmanje 11 miliona u narednih pet godina na 219 miliona ljudi, a nejednakosti će se produbiti, upozorila je Međunarodna organizacija rada (MOR). U svetu je 2014. bio nezaposlen 201 milion ljudi, što je 31 milion više u odnosu na period pre početka svetske ekonomske krize, navodi se u izveštaju koji sadrži projekcije stopa nezaposlenosti po zemljama do 2019. Prema podacima i projekcijama te agencije UN, u Srbiji je nezaposlenost u 2014. bila 22,2%, a počev od 2015. beležiće se blagi pad te stope do 17,7% u 2019.


U 2019. više od 219. miliona bi moglo biti bez posla, navodi se u izveštaju koji je objavljen 20. januara u kome se precizira da se očekuje da se broj nezaposlenih u 2015. poveća za 3 miliona a zatim za još 8 miliona u sledeće četiri godine.

“Više od 61 milion radnih mesta je izgubljeno od početka svetske krize u 2008. i naše projekcije pokazuju da će nezaposlenost nastaviti da raste do kraja deceije. To pokazuje da je kriza u zapošljavanju daleko od kraja i malo je mesta za zadovoljstvo”, rekao je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder (Guy Ryder).

U izveštaju se navodi da ako se uzmu u obzir dolazak novih mladih na tržište rada biti potrebno da se u narednih pet godina otvori 280 miliona radnih mesta kako bi se premostio jaz između ponude i potraženje na tržištu rada, koji je stvorila kriza.

Agencija UN za rad je konstatovala da su se prilike poboljšale u SAD, Japanu i Velikoj Britaniji, ali je upozorila da će se druge razvijene privrede, posebno u Evropi, i dalje suočavati sa teškoćama. Na jugu Evrope nezaposelnost počinje polako da se smanjuje ali je i dalje vrlo izražena.

MOR je naveo da će se nezaposlenost u Francuskoj bitnije smanjiti tek 2017. kada bi stopa trebalo da padne ispod praga od 10%, dok će ove godine iznositi 9,9%. U Nemačkoj nezaposlenost bi mogala da se čak poveća i pređe 5% u odnosu na 4,7% ove godine.

“Politika štednje, posebno u Evropi, doprinela je dramatičnom povećanju nezaposlenosti. Mislim da to nije bilo neizbežno”, rekao je Rajder.

Stanje u oblasti zapošljavanja se znatno pogoršalo u arpaskim zemljama i nekim delovima Latinske Amerike i Kariba, pre svega zbog pada cene nafte i gasa. Slično stanje je i u Rusiji. S druge strane, u mnogim razvijenim privredama bi moglo da dođe do poboljšanja prilika kao i u nekoliko azijskih zemalja, navodi se u izveštaju.

Srbija i region

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je prošle godine bila 22,2%, a ove godine bi trebalo da padne na 21,5%, predviđanja su Međunarodne organizacije rada.

Prema tim predviđanjima, trend blagog pada stope nezaposlenosti u Srbiji će se nastaviti i u sledeće četiri godine. U 2016. godini stopa nezaposlenosti u Srbiji će pasti na 19,96%, u 2017. godine na 18,96%, u 2018. na 18,24%, da bi 2019. iznosila 17,7%.

U izveštaju se konstatuje da neke zemlje centralne i istočne Evrope koje nisu članice EU, i zemlje Zajednice nezavisnih država, imaju vrlo visoku stopu nezaposlenosti, posebno zemlje na Balkanu.
Pored Srbije navodi se primer BiH i Makedonije u kojima je stopa nezaposlenosti u 2014. bila po 27,9%.

U BiH bi stopa nezaposlenosti trebalo da se u ovoj godini neznatno smanji na 27,5% a u Makedoniji da se čak poveća na 28,16%, da bi se u obe zemlje smanjila u 2019. godine i to na 25,79% u Bosni i Hercegovini i 27,95% u Makedoniji.

Na Zapadnom Balkanu najnižu stopu nezaposlenosti su u 2014. imale Hrvatska (16,7%) i Crna Gora (19%). Stopa nezaposelnosti u ovoj godini u Hrvatskoj će ostati nepromenjena, dok će se u Crnoj Gori smanjiti na 18,76%, predviđanja su MOR-a.

U 2019. trebalo bi da stopa nezaposlenosti padne na 15,4% u Hrvatskoj i 17,9% u Crnoj Gori, navela je ta agencija UN za rad na svom sajtu.

Mladi i žene najranjiviji

Žene, kao i mladi u dobi između 15. i 24. godine, posebno su pogođeni krizom. U svetu je 2014. godine 74 miliona mladih starosti između 15 i 24 godine, bilo bez posla, a stopa nezaposlenosti među njima je tri puta viša od one u ukupnom punoletnom stanovništvu. Trend visoke nezaposlenosti među mladima će se nastaviti i u narednim godinama uz manje oscilacije, navodi MOR.

U razvijenim zemljama stopa nezaposlenosti mladih bi trebalo da se do 2019. smanji – u Španiji i Grčkoj za više od tri procentna poena, dok bi na Bliskom istoku mogla znatno da se poveća, u rasponu od jednog procentnog poena u Saudijskoj Arabiji do osam poena u Omanu, kao i u jugoistočnoj Aziji, na primer za dva poena u Kini i Maleziji.

MOR je upozorio da je društvena nestabilnost posebno izražena u zemljama i regionima u kojima je visoka stopa nezaposlenosti među mladima.

Sve veće nejednakosti

MOR upozorila je da su, osim što se produbljuju nejednakosti, “neizvesne perspektive u domenu poslovnih ulaganja”. “Manja potrošnja zbog malih plata i skromna ulaganja imaće negativne posledice po rast”, rekao je Rajder.

“U nekim razvijenim privredama, razlike u prihodima počele su da se približavaju nivou u ekonomijama u razvoju koje su, s druge strane, počele donekle da se smanjuju”, dodao je on.

Prema izveštaju, razlike u prihodima nastaviće da se povećavaju pa će 10% najbogatijih raspolagati sa 30 do 40% ukupnih prihoda, dok će 10% najsiromašnijih imati između 2 i 7% prihoda.

Nevladina organizacija Oksfam (Oxfam) je u izveštaju objavljenom 19. januara ocenila da će 1% najbogatijih rapsolagati 2016. sa više bogatstva nego svi ostali zajedno. Prema izveštaju Oksfama, udeo 1% najbogatijih u svetskom bogatstvu povećao se sa 44% u 2009. na 48% u 2014. a 2016. će preći 50%.

Izvor: EurActiv.rs, AFP

Pročitajte i ovo...