Jedna od najposećenijih debata na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bila je ona vezana za problem migracija, ratova i kriza koje indukuje porast populizma i ekstremizma u razvijenim državama sveta.
Predsednica Švajcarske Simoneta Samaruga istakla je da više od 90% izbeglica ostaje u regionima kriza a svega 10% dolazi u Evropu ili Severnu Ameriku. Ona je dodala „da ako se podaci pažljivije analiziraju, videćemo da se u jednom Jordanu koji ima skoro jednaki broj stanovnika kao Švajcarska nalazi preko milion izbeglica što je ogroman problem. Šta možemo da uradimo za ove ljude? Švajcarska nastoji da razvije programe migracione saradnje i kroz te programe, konkretno u Jordanu da pomogne ne samo izbeglicama već i domicilnom stanovništvu“.
Samaruga je takođe naglasila da „migracije nisu problem, one su proces. A to žnači da moramo uvesti određene kvote i regulative kako bismo to sve držali u normali. Pogotovo što se o svemu ovome u Evropi u poslednje vreme vode emotivne diskusije bez da se javnom mnjenju dovoljno pojašnjava pozitivna strana migracija, koja je prisutna pogotovo kod takozvane radne migracije. A ta radna migracija pomaže razvoju ne samo država domaćina migranata već i državama porekla“.
Kao primer kako funkcioniše pozitivna strana tzv radne migracije CEO Western Uniona Hikmet Ersek naveo je „da se godišnje putem Western Uniona u države odakle potiču migranti prosledi preko 450 milijardi američkih dolara. A to su direktne investicije u države porekla. Najveći broj primalaca pomoći su žene a one se prema tom novcu odnose veoma odgovorno, ulažu u obrazovanje dece, u razvoj domaćinstava i to sve doprinosi ukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju država. Sa druge strane ti migranti, radni, privređuju u državama domaćina i time takođe daju doprinos ekonomskom razvoju. Kako god okrenete obe države profitiraju od migracija. Problem koji se pojavio je da današnji političari u Evropi ne objašnjavaju građanima pozitivne strane migracija. Upravo kada dođe do zastoja u rastu ekonomija pojavljuje se strah građana za sopstvenu egzistenciju a tada su prvi na udaru migranti. Populistički pokreti su iskoristili ovaj vakum ‘neinformisanja’ masa i onda imate idotski mentalni sklop prosečnog Evropljanina zadojenog populizmom koji vas prvo pita odakle ste a ne šta znate da radite. A to je greška političara!“
Na ovo se nadovezao Martin Šulc, predsednik EU Parlamenta, rekavši da je najveći problem što političari u Evropi temu migracije samo registruju kao pojavu „ali ne upravljaju dobro njom“. „Nama nedostaju pravni sistem i norme za regulaciju migracije, kako radne tako i one izbegličke. Kada bismo imali te norme, na primer kao Amerika, mnoge stvari bi bile jasnije, lakše i jednostavnije. Ovako nemamo EU kvote za doseljavanje migranata, nemamo pravila a tu su političari podbacili. Sa druge strane ako se značaj i potreba radne migracije ne objašnjava glasačima, normalno je da će taj vakum iskoristiti populisti i reći ‘nama migracija ne treba’. To je laž! Pogledajte demografsku sliku Evrope. Ona stari. Nama trebaju mladi, trebaju potrošači usluga i radno sposobno stanovništvo.“
Šulc je posebno naglasio potrebu da se daleko snažnije pomogne ekonomskom i političkom razvoju država u neposrednom okruženju Evrope, jer odatle i dolazi najveći broj migranata. „Ako ljudima obezbedimo političku stabilnost i ekonomski prosperitet onda nećemo ni imati legalne i ilegalne imigrante. Na primer, Libija je bogata zemlja. Ako pomognemo da se što pre formira jaka, stabilna država, tim činom ćemo zaustaviti i razvoj svih terorističkih pokreta u susedstvu Libije ali i smanjiti pritisak migracija na Evropu“.
Martin Šulc je zaključio debatu poentirajući o uzrocima straha koji se širi Evropom od migranata rečima: „Poslednjih dvadeset godina srednja klasa u Evropi slabi. Na uštrb jednog novog milionera koji nastane imamo hiljade osiromašenih pripadnika srednje klase. I to raslojavanje kao i generalno slabljenje srednje klase uslovljava pojave straha i nesigurnosti. Ako taj strah političari uspeju da kroz debate sa narodom, kroz iznošenje činjenica i pozitivnih strana migracija, izbace iz glava ljudi onda smo na dobrom putu. U protivnom svako izolovanje populista u debatama, poput onog u Švedskoj, doprineće produbljivanju postojećih problema“.
Zoran Vitorović, Davos