Na debatama vođenim juče i prekjuče na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bankari su nastavili, kao i prethodnih godina, da se žale na političare, a političari na bankare. Bankari tvrde da političari kasne sa sprovođenjem reformi, a ovi drugi prebacuju „čuvarima kasica“ da su „stegli pare“ i ne puštaju ih dovoljno u opticaj.
Dok se rasprava u stilu „ko je kriv“ za postojeću privrednu stagnaciju nastavlja dotle građani pokazuju sve manje poverenja i u političke i poslovne lidere. Sve to koriste ekstremisti koji širenjem kriza i ratova povećavaju opštu nesigurnost i strah, a pred bankare i političare postavljaju celi niz pitanja na koje se trenutno nema odgovora.
CEO Dojče Banke Žain Anšu izjavio je da 30% kapitala ili oko 1,4 biliona, danas poseduju „sive banke“, koje odrađuju veoma dobar posao kroz „čišćenje“ nezdravih kredita. A to je posao koji klasične banke ne mogu da odrade. Međutim, i dalje su najvažniji „igrači“ u bankarskoj industriji globalne banke, zbog dubinskog poimanja lokalnih, regionalnih i globalnih kretanja i zbog obima kapitala kojim raspolažu.
Daglas Flint, predsedavajući britanske HSBC banke nadovezao se na Anšua dodavši „da je program kvantitativnog popuštanja dobar za povećanje stabilnosti finansijskog tržišta, ali da njegova uspešna primena zavisi i od sposobnosti banaka da primene efikasniji, fleksibilniji sistem upravljanja, povećaju kapitalnu osnovu i likvidnost.“
Andre Enria, predsedavajući švajcarske Kredi Svis banke naglasio je „da su nakon potpisivanja sporazuma Bazel 3 banke povećale nivo kapitala i likvidnost te da su mnoge prošle „stres test“. Banke su danas generalno otpornije na neke nove potencijalne krize. Sada su na redu političari i nivelizacija regulativa. A to mora da se odradi što pre.“
Profesorka ekonomija sa Stendforda, Anat Amati, ponovila je tezu sa prošlogodišnjeg WEF-a u Davosu da „kompletan finansijski sistem današnjice uopšte nije stabilan kako tvrde bankari, već je naprotiv daleko ranjiviji na neke nove udarce, naročito špekulanata. Zašto je tako? Jedni regulatorni standardi vladaju u Sjedinjenim Državama, drugi u Japanu, treći na nivou nacionalnih država Evrope… Tržište finansijskih derivata na kojem operišu špekulanti je toliko opako i nepregledno da to ima neizrecive posledice. Dok se banke i regulatori raspravljaju dotle špekulanti trljaju ruke.
Na ovo se nadovezao CEO Goldman Saks banke, Geri Kon, naglašavajući „da se svet danas nalazi u ratu valuta. Najbolji način da stimulišete vaše ekonomije je da smanjite vrednosti valuta i potrošnju. Međutim, ni naš FED neće moći dugo da drži niske kamatne stope ukoliko slabosti drugih ekonomija ne budu prevaziđene, i to što pre“.
Evropljani su se opredelili da rast svoje ekonomije odrade kroz uvođenje programa QE i kroz jačanje fiskalne Unije. „Nama hitno treba sprovođenje strukturnih reformi, fleksibilnije tržište rada, uvođenje novih digitalizovanih modela poslovanja i pre svega ubrzanje fiskalne unije“, smatraju premijeri Holandije, Irske, Litvanije i Finske. Njihove stavove glasno je izgovorila nemačka kancelarka Angela Merkl, rekavši „da je Nemačka pokazala kako fiskalna konsolidacija može biti pokretač ekonomskog razvoja. Ta naša iskustva sada treba da iskoriste, shodno svojim lokalnim uslovima, drugi naši partneri u EU. Vremena za čekanje nemamo.“
Prisutni bankari u Davosu podsećaju da je programe kvantitativnog popuštanja uvela prvo američka FED otkupljujući za 3.990 milijardi dolara obveznice, kredite i dugovanja banaka. Potom je to isto za 500 milijardi funti odradila Engleska Banka, a Centralna banka Japana godišnje kupuje kroz QE program za preko 620 milijardi jena.
Razlika u modelima primene QE programa između Amerike, Engleske i Japana, te QE programa Evropske centralne banke je velika. ECB namerava da mesečno kroz QE program plasira 50 milijardi eura, tako da svaku državu pojedinačno obaveže brojnim uslovima prilikom otkupa obveznica i papira od vrednosti.
Da li će na kraju sve ovo naterati i političare da brže sprovode strukturne reforme i komercijalne banke da „puštaju sveži kapital“ u razvoj privrede pokazaće naredni meseci koji su pred nama.
Zoran Vitorović, Davos