U više odvojenih sesija Ekonomskog foruma u Davosu naglašeno je da su tokom protekle godine BRIKS države inicirale brojne unutrašnje strukturne reforme te da je sada vidljivo ubrzanje njihovog ekonomskog rasta.
Strukturne reforme se razlikuju po sektorskim prioritetima.
Tako je za Kinu po rečima profesorke ekonomije sa Nacionalne škole razvoja univerziteta u Pekingu, Justin Lin, akcenat na održanju dinamike ekonomskog rasta uz podsticanje razvoja unutrašnje potrošnje i servisnih usluga. „Paraleleno sa tim Kina će nastaviti sa investicionim zahvatima u Africi, Evropi i Latinskoj Americi“.
Za to vreme Južna Afrika, kaže ministar finansija Musa Nene, se „snažnije orijentiše na realizaciju socijalnih programa, na unapređenje državne administracije i stvaranje pogodnijeg ambijenta za rad privatnog sektora.“
Indija takođe beleži ekonomski rast uz projekcije da bi se on mogao kretati na nivou od 8% narednih godina uz pojačana ulaganja u infrastrukturu.
Najviše pažnje prisutni u Davosu obratili su na nastupe predstavnika iz Ruske Federacije, oligarha Olega Deripaske, zamenika premijera Igora Šuvalova i doskorašnjeg ministra finansija Alekseja Kudrina. Posebno indikativno je odsustvo najvažnijih ruskih lidera poput Putina, Medvedeva i Lavrova, što bankari komentarišu „pokazivanjem mišića svetu čim je poslata ‘drugorazredna ekipa’ predstavnika politike i biznisa“.
Svi predstavnici iz Rusije saglasni su da sankcije Zapada deluju kontraprodukitvno. „Umesto da slabe Putina“, rekao je Kudrin, „sankcije su postale dobar izgovor Vladi za određeni niz problema sa kojima se država suočava. Istovremeno svima je jasno da pad vrednosti rublje od 17,5% u januaru nije samo posledica sankcija i niske cene nafte već pre svega neodrađenih strukturalnih reformi. A te reforme moramo i u postojećim, otežanim, uslovima nastaviti“.
„U vezi zabrinutosti za našu ukupnu finansijsku stabilnost koju nam izražavaju pojedine kolege sa Zapada“, rekao je zamenik premijera Rusije Šuvlakov, „mogu da kažem da je preterana. Naša centralna banka je i dalje nezavisna institucija u odnosu na ministarstvo finansija i ne postoje znaci da će se taj njen status promeniti. Sankcije u celini su pogrešan model za razgovore sa nekom nacijom i one suštinski neće uticati na promenu naše politike.“
Prisutni su ponovili da će dalja primena sankcija uticati da se Rusija intenzivnije povezuje sa partnerima u Aziji. „Prvi korak je već napravljen“, dodao je Šuvalov i nastavio: „Sa Kinom smo potpisali gasni aranžman u vrednosti od 400 milijardi a svakako da ćemo nastaviti da motivišemo kineske privrednike da više investiraju u Rusiju. Nadamo se da će se ova ekonomska saradnja i dalje odvijati u direktnoj razmeni rublje i juana, na obostrano zadovoljstvo“.
Isključenjem Rusije iz međunarodnog sistema SWIFT-a Kudrin je prokomentarisao rečima: „Ovo može da vodi ka jako opasnoj situaciji. Ako ne postoje bankarski odnosi dve države onda se mi de fakto nalazimo u ratu. U slučaju SWIFT-a to se može razumeti kao neka vrsta hladnog rata. A to nije dobro ni po jednu stranu.“
Oleg Deripaska je rekao da će cene roba i usluga nastaviti da padaju u Rusiji u naredne dve do tri godine, „što znači da se mi moramo peorijentisati na druge izvore ekonomskog rasta poput ulaganja u infrastrukturu, razvoja digitalne i IT tehnologije, logistike i transporta.“
Prisutni bankari primećuju da je pad vrednosti ruske rublje uzrokovao da mnoge američko-evropske firme prodaju svoja učešća u ruskim koncernima tako da je Rusija zaradila preko 30 milijardi dolara. Gubitnici su predstavnici velikih međunarodnih korporacija koji su prvo „papreno“ kupili učešća u ruskim firmama a sada ih za relativno male pare prodali.
Profesor Vu Himbo sa pekingškog Instituta za međunarodne studije naglašava da „Rusija i Kina zajednički mogu generisati na nivou BRIKS država Fond pomoći od 100 milijardi. U slučaju preke potrebe ta se sredstva lako mogu preusmeriti na potrebe Ruske Federacije“.
A Žoze Manuel Barozo, donedavni predsednik EU Komisije, zaključuje: „Razvojem dobrih odnosa između EU i Evroazijske ekonomske Unije moguće je doprineti rešenju konflikta između Rusije i Ukrajine uz poštovanje suvereniteta svih država. To može uticati i na normalizaciju ekonomskih odnosa Zapada i Ruske Federacije“.
Zoran Vitorović, Davos