Korporativizacija je nova pomodna reč srpskih reformatora. Korporativizacija, u užem smislu, znači izražavanje kapitala javnih preduzeća u akcijama. Da bi se do došlo do tog stadjuma, mora se prvo znati šta je imovina javnih preduzeća. To je komplikovano pitanje jer u mnogo slučajeva ne znamo da li je ono čime danas upravljaju javna preduzeća njihova imovina ili imovina Republike Srbije.
Kad se jednom utvrdi imovina preduzeća, treba da usledi njegova procena, a zatim treba pristupiti korporativizaciji u širem smislu odnosno restrukturiranju takvog preduzeća, u organizacionom i finansijskom smislu.
Sve to predstavlja korake da jedno preduzeće od lošeg gazde dobije odgovornog vlasnika u liku države. Tek tada ima smisla pitati da li država treba iz različitih razloga (zbog ostvarivanja svoje socijalne i društvene uloge itd) da ostane vlasnik dela takvog preduzeća ili treba da se odluči na neki vid privatizacije.
Novost je da je ceo ovaj proces sa jasno uvrđenim parametrima deo novog aranžmana sa MMF, i da će ispunjavanje ovih kriterijuma izvršenja pratiti posebni stručni timovi međunarodnih organizacija koje u ovom poslu učestvuju (MMF, Svetska banka, EBRD i drugi).
Ovaj posao podrazumeva na jednoj strani postepeno usaglašavanje cena nekih javnih preduzeća, na primer EPS i Srbijagasa, sa tržišnom u predviđenom roku, a na drugoj smanjenje obaveze države prema ovim preduzećima iz budžeta ili inkasiranje prihoda u budžet po osnovu dividendi od uspešno reformisanih preduzeća.
U EPS-u se već radi na korporativizaciji. Njena prva faza će trajati do 1. jula ove godine, sa ciljem da etapno do 1. jula 2016. EPS grupa postane akcionarsko društvo. Ideja je da se gubitaš koji obuhvata 13 privrednih društava i gubi 100.000 evra dnevno centralizuje i unapredi svoje poslovanje.
Iako je reč o veoma dugom procesu, on je u slučaju EPS, Železnica Srbije, Srbijagasa i Puteva i Koridora Srbije već počeo, a planovi sređivanja stanja u ovim preduzećima predstavljaju sastavni deo aranžmana sa MMF.
Pored ispunjavanja uslova MMF ova preduzeća takođe treba da ispune i uslove koji proizilaze iz našeg pridruživanja EU.
Srbijagas na primer treba da proda imovinu koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti, da poboljša naplatu, uvede takse na tranzit gasa i reši probleme sa kompanijama koje su najveći dužnici. Tu se pre svega misli na Azotaru, Petrohemiju, MSK i Železaru Smederevo.
Železnice Srbije čekaju organizacione i statusne promene. Kompanija će biti podeljena, u skladu sa iskustvima iz zemalja EU, na preduzeća iz oblasti putničkog saobraćaja, teretni saobraćaj, preduzeće koje će se baviti infrastrukturom i na holding kompaniju, piše u Fiskalnoj strategiji. Ovo preduzeće bi trebalo i da smanji broj zaposlenih a njegov sektor teretnog saobraćaja bi od 2018. trebalo da počne da radi po tržišnim principima, to jest bez subvencija. Železnice takođe čeka i liberalizacija. Drugim rečima, uskoro bi našim prugama mogli početi da saobraćaju svi prevoznici koji imaju licence i odgovarajuće sertifikate.
Očekuje se i da spajanje JP Putevi Srbije sa preduzećem Koridori Srbije bude završeno do kraja marta ove godine, kako bi ubuduće izgradnja i održavanje puteva bila u nadležnosti jednog preduzeća.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.