Bord izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doneo je odluku o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, saopštila je ova organizacija.
Vlada Srbije ovim aranžmanom praktično preuzima, u skladu sa Zakonom o budžetu za 2015. godinu, obavezu da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju, restrukturisanje javnog sektora, odnosno, strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije, kao i da će u naredne tri godine smanjiti deficit za 1,3 do 1,4 milijardu evra ili za 4,25 odsto BDP, prenosi RTS.
Prva kontrola izvršenja preuzetih obaveza trebalo bi da usledi polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd.
Razgovori sa delegacijom MMF, koju je predvodila šef Misije te finansijske institucije za Srbiju Zuzana Murgasova, zvanično su počeli 4. novembra prošle godine i trajali su dve nedelje.
Srbija je u poslednjih 15 godina imala tri sporazuma sa MMF-om.. Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011. godine, a zamrznut februara naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.
Stanje ozbiljno, vlasti posvećene reformama
Prvi zamenik direktora MMF David Lipton, izdao je sledeće saopštenje posle odluke MMF: „Srpska privreda se suočava sa ozbiljnim fiskalnim neravnotežama i ukorenjenim strukturnim slabostima, u kontekstu sporijeg rasta i negativnih regionalnih prelivanja. Program koji je podržao Fond vlasti nudi priliku da povrati održivost javnog duga, rebalansira makroekonomsku politiku, poboljša otpornost finansijskog sektora, i unapredi konkurentnost i srednjoročni potencijal rasta. Vlasti bi trebalo da budu pohvaljene za jačanje kredibiliteta reformskih planova, i preduzimanje teških ali neophodnih mera u 2014., uključujući reformu u oblasti radnih odnosa i penzionih reformi.
„Srpski visok i rastući javni dug iziskuje fiskalnu konsolidaciju u narednom periodu. Fiskalni paket koji su pripremile vlasti, ima za cilj da postavi odnos duga prema BDP na silaznu putanju do 2017, što je prikladno. Fokus na kontrolu fiksnih izdataka, kroz smanjenje državne pomoći, i minimiziranje fiskalnih rizika koji proističu iz funkcionisanja državnih preduzeća je neophodan. Fiskalni program će takođe biti podržan i kroz poboljšanje upravljanja javnim finansijama.
„Fiskalna konsolidacija stvara prostor za postepeno ublažavanje monetarne politike, čime će biti podržana domaća tražnja uporedo sa povlačenjem fiskalnog stimulusa. Tempo prilagođavanja monetarne politike treba da uzme u obzir spoljne uslove finansiranja i evoluciju inflatornih očekivanja. Fleksibilnost kursa ostaje važan amortizer za Srbiju i devizne intervencije treba da budu ograničene na smanjivanje prekomerne volatilnosti.
„Očuvanje stabilnosti finansijskog sektora i jačanje njegove otpornosti će omogućiti ekonomski oporavak. Specijalne dijagnostičke studije treba da verifikuju zdravlje banaka i da pomognu u vođenju politika finansijskog sektora. Sveobuhvatna strategija za rešavanje visokog nivoa nenaplativih kredita će pomoći u čišćenju bilansa i poboljšati finansijsko posredovanje. Nedavne reforme u okviru izmena Zakona o bankama treba da poboljšaju efikasnost sistema i ublaže fiskalne rizike.
„Posvećenost vlasti široko zasnovanim strukturnim reformama je dobrodošla. Široka reforma državnih preduzeća, posebno veliki, biće kritična za smanjenje državne pomoći i smanjenje opterećenja za budžet. Poslovnu klima je potrebno unaprediti da bi se privukle nove investicije, otvaranje novih radnih mesta, i podršku rastu na srednji rok.“
NBS jača nadzor nad bankama u saradnji sa MMF
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je, očekujući potpisivanje trogodišnjeg stend baj aranžmana sa MMF-om, da će, u skladu sa aktivnostima koje su programom planirane, pokrenuti više inicijativa s ciljem daljeg jačanja supervizorskog i regulatornog okvira. „Pokrenućemo inicijativu u cilju unapređenja okvira za rešavanje pitanja problematičnih banaka, kao i preduzimanja aktivnosti na rešavanju pitanja visokog nivoa problematičnih kredita u sistemu“, objavila je centralna banka na svom sajtu.
Značajan deo programa će se, kako je navedeno, odnositi na sprovođenje tzv. posebnih dijagnostičkih ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji, u saradnji sa MMF-om.
Način na koji će se to raditi biće metodološki uporediv sa onim koji sprovodi Evropska centralna banka kao jedinstveni supervizor za EU. „Ključni metodološki aspekti i obuhvat dijagnostika će biti definisani i dogovoreni u saradnji sa MMF-om. Fokisiraće se prevashodno na to da banke primene Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), uključujući i promovisanje primene međunarodnih standarda procena prilikom procene nepokretnosti“.
Imajući u vidu značajno učešće problematičnih kredita u bilansima banaka, NBS navodi da u tom smislu očekuje značajne koristi od zajedničke aktivnosti sa MMF-om.
To pre svega kada je reč o proveri kvaliteta aktive baziranoj na jedinstvenoj metodologiji sa fokusom na MSFI i lokalnoj regulativi, a koja će uzimati u obzir karakteristike domaćeg tržišta i predstavljaće značajan doprinos inicijativi za sveobuhvatno rešavanje pitanja problematičnih plasmana.
Uz rešavanje pitanja loših kredita, centralna banka navodi da se od dijagnostičkih ispitivanja očekuje da omoguće i značajno povećanje transparentnosti bilansnih pozicija banaka sa aspekta njihovog vrednovanja u skladu sa MSFI.
Takođe, očekuje se da će omogućiti i sagledavanje eventualnih potreba za dodatnim kapitalom kod pojedinih banaka, uključujući rano uočavanje potrebe za efektivnom i pravovremenim restrukturiranjem određenih banaka u skladu sa novim okvirom za restrukturiranje banaka na osnovu nedavno izmenjenog Zakona o bankama i generalno jačanje poverenja u finansijsku poziciju domaćih banaka i kapacitete supervizora da efektivno, korektivno i blagovremeno nadzire bankarski sistem. „Sva iskustva iz dijagnostičkog ispitivanja će biti iskorišćena i za identifikovanje potreba za daljim unapređenjem regulative i procesa supervizije“, navodi NBS.
Izvor: RTS, Tanjug, MMF sajt