Prema podacima ministarstva finansija u decembru su prilivi u budžet iznosili 92,5 milijardi dinara, izdaci su bili 119,5 milijardi dinara, a deficit budžeta iznosio je 26,9 milijardi dinara, pokazuje analiza Makrekonomija.org.
U odnosu na isti mesec 2013 godine prilivi su povećani nomanalno za 10,3% (realno za 8,4%), izdaci su povećani za 28,1% (realno za 26%), te se deficit budžeta povećan skoro tri puta (2,88 puta). U odnosu na decembar, primanja budžeta bila su veća samo u oktobru 2012 godine (93,3 milijarde dinara), jer su preduzeća požurila sa uvozom i evidencijom prometa iz septembra, kako bi uštedeli na plaćanju povećanih stopa poreza. Izdaci do sada nisu premašivali 100 milijardi dinara, pa je ovih 119,5 milijardi veliki skok, tj. napredak.
Ukupna primanja u 2014 godini bila su 881,1 milijardi dinara, izdaci 1.057,4 milijardi, uz deficit od 176,4 milijardi dinara. Nominalno su primanja povećana za 8,5%, izdaci za 7,3% i deficit za 1,5%. Ukoliko uzmemo u obzir nisko povećanje prosečnih cena po godinama (2,9%), kao i pad BDP-a, dolazimo do zaključka da su i javni prihodi i javni rashodi povećali udeo u BDP-u. To dalje znači da su ostali sektori smanjili i udeo i realnu potrošnju.
Primanja budžeta u 2014 godini povećana su za 69 milijardi dinara, izdaci za 71,7 milijardi, te je deficit povećan za 2,7 milijardi dinara. Pošto su rashodi za plaćanje kamata povećani za 21,1 milijardi dinara, po njihovom odbitku to znači da je deficit smanjen za 18,4 milijardi dinara, sa 84,4 na 66 milijardi dinara. Bilo bi lepo da se ovaj deficit bez kamata u 2015 godini dodatno smanji na manje od 30 milijardi dinara. Toliko političari duguju penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru: ukoliko su im primanja smanjena da bi se izbegao bankrot, onda bi to trebalo da znači da je deficit budžeta bar za toliko smanjen koliko su i primanja najstarijih građana i onih u koje Srbija ima u izobilju: činovnika, vojnika, policajaca, prosvetara i zdravstvenih radnika. Pa il` će da pada taj deficit il` će motati da se smanjuje ovo relativno bogatstvo, tj viškovi.
Do povećanja ukupnih primanja najviše je došlo zbog rasta naplate PDV-a (za 28,9 milijardi dinara), neporeskih prihoda (16,3), poreza na dobit preduzeća (10,6 milijardi) i akciza (7,7 milijardi). Kao priliv u budžet su registrovane donacije od 5,1 milijardi dinara.
Subvencije su pretekle izdatke za kamatu i izbile su na prvo mesto prema povećanju izdataka u odnosu na 2013 godinu. Ukupni izdaci budžeta povećani su za 71,7 milijardi dinara, a pri tome je najveći porast izdataka za subvencije (21.251 miliona dinara), pa za otplatu kamata (21.120 miliona dinara). Ovo je bilo moguće zato što su subvencije iznosile 19,7 milijardi dinara u decembru i bile su veće za 8,9 milijardi dinara nego u decembru 2013 godine. Bile su veće od izdataka za zarade (19,3 milijarde dinara), a iza izdataka za transfere OOSO (22). Kad smo kod zarada, nakon prosečnih izdataka za ovu namenu od tačno 21 milijardi dinara (i oko 300 hiljada) u periodu januar-novembar, oni su smanjeni za 1,7 milijardi dinara, i kada bi se zadržali na ovom nivou tokom cele 2015 godine iznosili bi 231,5 milijardi dinara, i bili bi za nepunih 19 milijardi dinara manji nego u 2014 godini.
Rashodi za kamate bili su 110,4 milijardi dinara, nakon 89,3 milijardi u 2013 godini, pa njihov dalji rast u 2015 godini je izvestan. Koliko će iznositi zavisiće od više faktora: rasta spoljnog duga, promena vrednosti valuta u kojima je dug, promena kamatnih stopa, i drugih faktora.
Kada se sagledaju svi ovi podaci, u celini, ostaje nam da se nadamo dobrim vestima na početku 2015 godine: manjem deficitu budžeta u januaru, u odnosu na 10,4 milijardi dinara iz 2014, i bitno manjem nego u februaru (31,2), a posebno manje nego u poplavnom aprilu (30,2), piše sajt Makroekonomija.org.