U svetu se već godinama pokreće niz inicijativa čiji je cilj onemogućavanje kompanijama i pojedincima da se bave utajom poreza, a čiji smo i mi potpisnici ili se očekuje da to budemo.
Srbija i SAD su na primer, 30. juna 2014. godine postigle načelni dogovor o uslovima međuvladinog sporazuma, koji bi omogućio da se srpske finansijske institucije pridržavaju zahteva za izveštavanje usklađeno sa FATCA zahtevima o računima koje drže državljani SAD u Srbiji. U međuvremenu u februaru prošle godine OECD je pokrenuo još jednu mnogo sveobuhvatniju inicijativu koja bi trebalo da pomogne suzbijanju utaje poreza, a za koju je preko 90 zemalja u svetu najavilo da će je primenjivati.
Konsultantsko revizorska kompanija KPMG je tim povodom izdala publikaciju na engleskom jeziku „Automatska razmena informacija: Zajednički standard izveštavanja“, u kojoj se razmatraju zadaci koje finansijske institucije u svetu treba da preduzmu da bi svoje standarde usaglasile sa ovom inicijativom.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u februaru 2014. godine izdala Zajednički standard izveštavanja (ZSI), što predstavlja veliki korak ka globalno koordinisanom pristupu prijavljivanja dohotka fizičkih i pravnih lica. ZSI predstavlja meru za suzbijanje utaje poreza, koja je samim tim nadogradnja regulativa o razmeni informacija, kao što je FATCA (Zakon SAD o poreskoj usklađenosti stranih bankovnih računa) i Direktiva Evropske Unije oporezivanju dohotka od štednje.
Uz priznanje da će da samo oni finansijski centri koje usvoje najviše standarde poreske transparentnosti i rada u cilju borbe protiv prekogranične utaje poreza prosperirati u budućnosti, mnoge zemlje iz našeg okruženja su se odlučile za rano uvođenje ZSI. Među 44 zemlje koje su se obavezale na ranu implementaciju ZSI su i Kipar, Grčka, Francuska, Češka, Mađarska, Italija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovenija, Hrvatska, Slovačka i druge. To znači da će se u ovim zemljama procedure za identifikovanje postojećih rizičnih računa sprovesti do kraja 2016. godine, a da će se do kraja septembra 2017. godine sprovesti i razmena informacija na međudržavnom nivou.
U publikaciji na engleskom jeziku pod nazivom „Automatska razmena informacija: Zajednički standard izveštavanja“, konsultantsko revizorska kuća KPMG razmatra uticaj koji će ZSI imati na finansijske institucije širom sveta, kao i korake koje finansijske institucije treba da preduzmu da bi efikasno postigli usaglašenost sa ZSI. Iako automatska razmena informacija (ARI) nije novi pojam, tek je nedavno postala globalna inicijativa, te tako može uticati na promenu poslovnog pejzaža širom sveta.
Šta sve podrazumeva ova inicijativa:
- Značajno povećanje zahteva za izveštavanjem
Ova inicijativa podrazumeva da vlade različitih zemalja dobijaju informacije od svojih finansijskih institucija i automatski razmenjuju te podatke sa drugim zemljama. Finansijske institucije (i druge investicione kompanije) imaće značajne dodatne zahteve za izveštavanjem, koji mogu da variraju u formatu i vremenu u zavisnosti od jurisdikcije do jurisdikcije, a mogu postojati i potencijalne kazne za one koji ne mogu ili ne žele da se u potpunosti usaglase.
- Prikupljanje složenih i raznovrsnih informacija
Finansijske institucije će morati da prikupe informacije o vlasnicima računa i njihovoj poreskoj rezidentnosti (koji mogu da se razlikuju od zahteva FATCA), i koriste te podatke za prikupljanje informacija i izveštavanje o prihodima od kamata, dividendi, stanju na računima, prihodima od određenih proizvoda osiguranja i prihodima od prodaje finansijske imovine.
- Veliki uticaj na sisteme i kulturu
Finansijske institucije treba da prate razvoj nove regulative širom sveta, upravljaju odnosima sa poreskim organima različitih zemalja, i edukuju zaposlene i klijente o zahtevima za izveštavanjem i procedurama otvaranja računa.
- ZSI predstavljaju daleko više od proširene verzije FATCA
FATCA je znatno uži pojam u obimu nego ZSI. Nedostatak definisanih pragova stanja računa koji služe kao okidač za izveštavanje o vlasniku računa, kao i širi spektar finansijskih institucija koje podležu ZSI, zajedno sa potragom za vlasnicima nerezidentnih računa iz više od 40 jurisdikcija, čini ZRI sveobuhvatnijim u odnosu na FATCA. To posebno važi za one finansijske institucije koje su imale taktički pristup njihovom FATCA rešenju, bilo stvaranjem privremenih manuelnih procesa ili isključujući državljane SAD.
Što se Srbije tiče, 30. juna 2014. godine Srbija i SAD postigle su načelni dogovor o uslovima međuvladinog sporazuma, koji bi omogućio da se srpske finansijske institucije pridržavaju zahteva za izveštavanje usklađeno sa FATCA zahtevima o računima koje drže građani SAD u Srbiji. Prema javno dostupnim informacijama, Sjedinjene Države i Srbija sarađuju radi potpisivanja konačnog sporazuma. Za sada ne postoje indicije sa strane Vlade Republike Srbije ili Poreske uprave vezano za prihvatanje i primenu ZSI, mada možemo očekivati da će se i to dogoditi u narednom periodu.
Za sva dalja pitanja, slobodno kontaktirajte poresko-pravno odeljenje KPMG-a u Beogradu.