Kaže danas ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički da je informacija o poskupljenju struje od 15 odsto od prvog aprila postala javna čim je odluka doneta, a da je do poslednjeg časa postojala nada da se to neće desiti. Podsetimo, ova mera navedena je, između ostalih, u programu Vlade Srbije za dobijanje stend-baj aranžmana MMF iz predostrožnosti, a srpska javnost saznala je za nju tek onog trenutka kada je Međunarodni monetarni fond kao javni dokument na svom sajtu objavio spomenuti program. Prethodno, nijedan ministar iz naše Vlade nije spominjao mogućnost poskupljenja struje, naprotiv, ta opcija je navođena kao „nemoguća“ tokom prošlogodišnjih predizbornih programa.
Ministri u Vladi kao da su bili zatečeni ovim pa su njihove prve reakcije bile zbunjujuće. Ministar finansija Dušan Vujović lakonski je prokomentarisao da „Vlada nije htela da „opterećuje“ građane vestima o poskupljenju struje„, kao da to oni sami neće osetiti kad im na adresu stigne prvi skuplji račun.
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je „da bi svako eventualno poskupljenje energenata uticalo na privredu, ali da bi država to nivelisala merama za podizanje konkurentnosti privrede“. I prebacio loptu u dvorište svog kolege ministra energetike Aleksandra Antića, koji je u nedelju dana dao tri različite izjave u vezi sa poskupljenjem struje. „Najbitnije da smo ispunili obećanje i odrzaćemo ga do kraja, da neće biti poskupljnja električne energije“, prvobitno je rekao Antić – samo će biti uvedene akcize. Već dan kasnije on je korigovao svoju izjavu i rekao da struja „neće poskupeti pre kraja grejne sezone„. Osim akciza poskupeće i cena po kilovatčasu.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovič rekla je da se NBS ne „zalaže za poskupljenje struje, već da te korekcije treba da budu transparentne i dugoročno planirane„. Istovremeno, u izveštaju NBS se kaže da je poskupljenje „uključeno u naše projekcije i objavljeno u poslednjem Izveštaju o inflaciji“, te da planirano poskupljenje neće povećati godišnju inflaciju izvan cilja od 4+/-1,5 odsto.
I premijer Vučić delovao je malo manje organizovano nego što smo navikli, jer je na mogućnost o poskupljenju struje prvo regako „Videćemo“, da bi, nedelju dana kasnije, na Ekonomskom forumu na Kopaoniku priznao pred okupljenim ekonomistima i novinarima priznao da je do poskupljenja došlo. Među gostima na Forumu bio je i stalni predstavnik MMF za Srbiju Deheng Kim.
Među ostalim „dodacima“ koje sa sobom nosi ovaj sporazum sa MMF, na svojoj koži građani Srbije osetiće i uvođenje akciza na bezalkoholna pića. Prema sporazumu, što je od ranije donekle bilo poznato, Srbija se obavezala da će u naredne tri godine da uštedi milijardu i trista do milijardu i četiristo miliona evra, da prilagođava državne plate i penzije prem ostvarenom godišnjem BDP, da otpušta ljude iz javne uprave i da obustavi subvencionisanje državnih gubitaša, kakvi su Srbijagas ili EPS.
S druge strane, postizanje dogovora sa MMF zaista može da predstavlja pozitivan signal za investitore. „MMF je tu da potvrdi da se zaista radi o kredibilnim planovima, da se radi na njihovom sprovođenju u naredne tri godine“, kaže Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.