Trenutna makroekonomska situacija je jedinstvena po mnogo čemu. Povećana aktivnost na tržištima kapitala, neočekivane promene u trendovima i izuzetno komplikovana geopolitička situacija mogu biti nagoveštaj istorijskih promena – ne samo na polju ekonomije. Međutim, svi oni koji su označili trenutne nemire širom sveta kao kraj sveta, treba prvo da prouče pravi ekonomski tornado koji je zahvatio finansijska tržišta u prošlom veku. To dovodi do zaključka da trenutne cene nafte nisu tako neshvatljive, a „rat“ koji se vodio u zemljama van OPEK kartela je sve sem neprikladne retorike – prilično istrošene saudijske dinastije – koja je mešavina uticaja američke administracije i povećanih pretnji iz Irana i Rusije. Iako je većina analitičara u šoku u vezi sa aktuelnim problemom Kremlja sa odlivom stranog kapitala, oni izgledaju gotovo neozbiljno u odnosu na krah koji se dogodio u Sjedinjenim Američkim Državama oko 1930. godine.
Istorija se ponavlja – upotrebom investitorske vremenske mašine, Sakso Banka (Saxo Bank) istražuje koliko je bilo moguće zaraditi na ekonomskim događajima koji su oblikovali istoriju pre 1990. pod pretpostavkom da su CFD-ovi tada postojali.
Contracts for difference (CFD) su inače finansijski derivati u vidu ugovora između prodavca i kupca, kojima se kupac obavezuje da će platiti razliku između trenutne vrednosti ugovora i njegove vrednosti u budućnosti. Drugim rečima, investitor može da koristi ovaj mehanizam i uspešno plasira svoj kapital na tržištima na kojima cene rastu ili padaju. U skladu sa njihovim karakterom CFD-ovi su pogodni za periode ekonomske nestabilnosti.
Poredeći istorijske događaje sa ovim modernim, Sakso Banka odgovara na pitanje: Da li mi stvarno živimo u revolucionarnim vremenima?
Nafta
Drugi pad Moskve – naftna zavera
Moskva je naftni gigant – činjenica dobro poznata glavnim protivnicima Kremlja još pre raspada SSSR. I mada je u vreme hladnog rata bilo mnogo tenzija između suprotstavljenih strana, nakon pada istočnog bloka nije bilo potrebe za ispaljivanjenjem metaka – barem zvanično. Sve što je bilo potrebno je povećati proizvodnju „crnog zlata“, izvoz koji je – kao i danas – najvažniji za opstanak države. ‘Prljav posao’ su uradili Saudijci u saradnji sa Amerikancima i drugim zemljama zainteresovanim za podizanje gvozdene zavese: „Takva zajednička akcija je imala presedan, koji je doveo do pada Sovjetskog Saveza (…) Britanija je 1985. povećala proizvodnju sa 2 na 10 mil barela dnevno, obarajući cenu nafte na 10 dolara“, kako su nedavno podsetile jedne ruske novine aludirajući na trenutne cene nafte.
Ako bi bilo koji od investitora dobio dojavu od saudijskih šeika o planiranoj ‘akciji’, i napravio ‘kratku poziciju’ mogao bi da zaradi bogatstvo na tržištu nafte. Od novembra 1985. do aprila 1986. godine cena nafte je pala 69%.
Ako napravimo pretpostavku mogućeg ulaganja u naftu pomoću CFD, ovaj potez sa minimalnim bezbednosnim depozitom od 4% može dovesti do otvaranja ‘kratke pozicije’ čija je nominalna vrednost USD 1 mil uz depozit u iznosu od 40.000 dolara. Sa takvom kapitalnom investicijom kupac bi dobio 690.000 dolara, a uložio samo 40.000 dolara, što znači uvećanje preko 17 puta vrednosti portfolija (1725%).
Čini se da posle skoro trideset godina Rusija nije uspela da uradi domaći zadatak i ponovo je napravila privredu veoma zavisnom od izvoza energenata. Zaboravljajući na uslov prethodnog restrukturiranja trgovine, Vladimir Putin je odlučio da vrati Rusiji staru slavu – počevši sa akcijama u Gruziji i Ukrajini… i to bi bilo to. Bivši saveznici (SAD i Saudijska Arabija) su ponovo udružili snage na tržištu resursa, koje vodi do značajnog smanjenja cena prirodnog gasa i sirove nafte. Za samo nekoliko meseci vrednost je opala za više od 60%, dostigavši istorijske minimume. Rusiji je ponestalo petrodolara neophodnih za održavanje vojne akcije, a obnova carstva, jasno, izgubila je svoj zamah, budući da se nalazi između sve većeg budžetskog deficita i očajno neefikasnog bankarskog sektora.
Oni koji su primetili analogiju sa 1985. mogli su da ostvare profit od 61% tokom prošle godine. Ali samo upotreba CFD-ova bi omogućila investitoru alate za optimalno korišćenje kapitala. Baš kao i u prethodnom primeru, u slučaju hipoteze mogućeg ulaganja u naftu pomoću CFD-ova, ovaj potez sa minimalnim bezbednosnim depozitom od 4% bi omogućio otvaranje ‘kratke pozicije’ nominalne vrednosti 1.000.000 dolara uz depozit od 40.000 dolara. Sa ovim nivoom kapitalnih investicija kupac bi dobio 610.000 dolara na uloženih 40.000 dolara, što znači povećanje vrednosti portfolija preko 15 puta (1525%).
Indeksi
Ujka Sem protiv Ruskog medveda
Ruska invazija na Krim i eskalacija konflikta u istočnom delu Ukrajine, posebno u Luganjsku i Donjecku, su direktni faktori koji su značajno doprineli ekonomskom kolapsu Moskve – iako bi se to sigurno desilo našim istočnim komšijama, koji su sporo reformisali svoju privredu. Iako je odliv stranog kapitala iz Rusije u prethodnim godinama ostao na relativno visokom nivou (61 milijarda dolara u 2013.), ono što se desilo tokom prošle godine bio je pravi „Armagedon“ za rusko tržište kapitala. Uspostavljanje sankcija od strane zapadnih zemalja jasno je oslabilo investicioni entuzijazam preko reke Bug, što je dovelo do „bekstva“ više od 150 milijardi dolara tokom cele 2014. godine. Panika među preduzetnicima koji napuštaju hladnu sibirsku tajgu i ruskog medveda i sele se na sunčane plaže na zapadnoj obali SAD dodatno je stimulisana sumnjivim zakonskim rešenjima kao što je takozvana „nacionalizacija gubitaka“ u energetskom sektoru. Ono, što možda izgleda kao „dobrotvorna“ aktivnost nadležnih organa Kremlja nije bilo ništa drugo do pokušaj uspostavljanja efikasne kontrole nad ekonomijom, čineći neukrotive oligarhe zavisnim od državnog kapitala. Nije postojalo niti postoji ništa što bi moglo da spreči socijalizaciju gubitaka u drugim sektorima… Ovu zabrinutost „je delio“ i glavni indeks ruske berze, koji je od jula prošle godine izgubio na vrednosti više od 40 procenata.
Investitori, koji su zauzeli kratke pozicije na indeksima ruske berze dok su bežali iz Moskve mogli su da ostvare povraćaj uloženih sredstava i do 60 procenata.
Ruski problemi sa curenjem stranog kapitala su beznačajani u poređenju sa Velikom depresijom, koja je pogodila Sjedinjene Države 1930-tih, a nakon toga i ceo svet. Dovoljno je reći da je prema mišljenju mnogih stručnjaka krah na Wall Street-u indirektno uticao na izbijanje II svetskog rata, radikalno menjajući geopolitički sistem u narednim decenijama. „Crni četvrtak“, zvanično označen kao početak najdublje recesije dvadesetog veka, ima svoje korene pre svega u najvećem rastu viška ponude dobara u inostranstvu, koja nisu bila tražena na tržištu SAD-a zbog relativno ograničenog kapaciteta apsorpcije. Intezivna kreditna aktivnost u suviše entuzijastičnom bankarskom svetu generisala je industrijsku proizvodnju u preduzećima koja nisu bila u mogućnosti da izravnaju operativne troškove kroz prodaju viška robe. Ovo je zauzvrat uticalo na pad profitabilnosti kompanija koje su raspodelile značajne sume za investicione aktivnosti (često finansirane putem kredita). Velika depresija je takođe bila posledica neodgovornog pozajmljivanja evropskim zemljama, koje su posle I svetskog rata pokušavale da se izbave iz ruševina. Američki bankari, nadajući se boljoj situaciji na Starom kontinentu, bili su suviše slobodni u proceni rizika, za koji se ispostavilo da je bio previsok. Nekoliko godina nakon „Crnog četvrtka“ jedan od glavnih američkih indeksa berze, Dow Jones Industrial Average (DJIA), je sredinom 1932. godine oslabio sa 381,17 poena na samo 41,22. To je bio pad za oko 90 procenata!
Da je Sakso Banka tada nudila CFD, pronicljivi investitori su mogli od samo 200 dolara da dostignu sumu od 900.000 dolara. Kako? Putem opisanih aktivnosti na tržištu, sa minimalnim depozitom od 2% za DJIA indeks na CFD koji bi omogućio kratku poziciju sa nominalnom vrednošću od USD 1 mil i depozitom od 20,000 dolara. Promena od 90% u vrednosti DJIA indeksa bi kupcu donela profit od 900,000 dolara, uz inicijalno ulaganje od samo 20,000 dolara, što predstavlja rast vrednosti portfolia 45 puta (4500%).
Zlato
Zlatna inflacija
Kada politička i ekonomska situacija u svetu postaje komplikovana, zlato se često među investitorima smatra za “sigurno utočište”, sa kojim mogu da sačekaju da prođu ta teška vremena. Tako je bilo 1980. godine, u periodu ispunjenim brojnim konfliktima u svetu – naročito na Srednjem istoku, gde je stabilnost ugrožavala Iranska islamska revolucija Ajatolaha Homeinija i invazija Sovjetskog Saveza u Avganistanu. Međunarodne tenzije su bile pogoršane kidnapovanjem američkih diplomata u Teheranu, što je sa sobom donelo pretnju direktne umešanosti američkih oružanih snaga. Svi ovi faktori su na prvom mestu naravno podigli cenu nafte, koja potiče iz nestabilnih regiona. Vrednost dobijena iz “crnog zlata” je postala tradicija. Uzimajući u obzir inflaciju, zlatne poluge su dostigle svoj vrhunac od USD 2,300, postavljajući rekord svih vremena, oboren tek tri decenije kasnije. Međutim, geopolitički rizik nije bio jedini faktor koji je prouzrokovao ovako oštar rast cene zlata. Mnogi stručnjaci takođe skreću pažnju na ubrzanu inflaciju koja je pogodila Sjedinjene Države u ranim osamdesetim godinama ovog veka. Dostizanje praga od 13% (najviši nivo od kraja II svetskog rata), odvratilo je mnoge investitore od ulaganja kapitala u državne obveznice i time su potkopali kredibilitet dolara.
Tako je zlato postalo jedno od par sredstava koje je omogućavalo zadovoljavajuću stopu povrata investicije – koja bi mogla da dostigne 3750%, pod pretpostavkom upotrebe CFD-ova, uz rast cena zlata za oko 300% (s kraja 1978. do početka 1980. godine).
Pod pretpostavkom da je moguće ulaganje u CFD na zlato, ovaj tržišni potez, sa minimalnim depozitom od 8% bi omogućio stvaranje duge pozicije nominalne vrednosti od USD 1 mil uz depozit u iznosu od 80,000 dolara. Sa ovim učešćem kapitala, kupac bi dobio USD 3 mil, uz ulaganje od samo 80,000 dolara, i to znači povećanje vrednosti portfolia više od 37 puta (3750%).
Naravno, predviđanje razmera ovog poteza, i na taj način investiranje u poluge na početku “zlatne groznice” bi bilo veoma teško, ali korišćenje ove prednosti makar u samo jednom delu kroz CFD moglo je da donese natprosečnu zaradu.
I u XXI veku zlato je uspelo da iznenadi investitore. Iako je većina analitičara 2013. očekivala porast vrednosti, kraljevski metal je pokazao obrnut trend završavajući četvrti kvartal sa smanjenjem vrednosti od 28%. Veličina iznenađenja je bilo takva, iako ne toliko šokantna nakon svega, da je prognoza analitičara Sakso Banke bila shvaćena kao kategorija ekonomske fikcije, pre nego realnost. U stvari je pretežno politička fikcija bila odgovorna za smanjenje vrednosti. Centralne banke, naročito njihova PR odeljenja, su uspele da ubede tržište da evro-atlantska ekonomija posluje dobro i da se u narednim godinama može očekivati nečuven prosperitet. Investitori naivno verujući u optimističnu retoriku političara, odustali su od zlata i posvetili se drugim resursima nadajući se boljoj ekonomskoj situaciji. Ovaj prosperitet je trebalo da bude ostvaren takozvanom nestandardnom monetarnom politikom, uključujući maksimalno smanjenje kamatnih stopa i obimnu kupovinu sredstava, posebno državnih obveznica. Ovaj postupak, u skladu sa klasičnim pristupom ekonomskim procesima, trebalo je da dovede do prevelike ponude novca i povećanja inflacije. Desilo se sasvim suprotno, što je samo pojačalo averziju prema zlatu.
Po mišljenju centralnih bankara, investitori su mogli da steknu samo 33% nominalno. Ipak, pod pretpostavkom mogućnosti ulaganja u CFD na zlato, ovim tržišnim potezom, sa minimalnim depozitom od 8% bi se omogućilo stvaranje kratke pozicije nominalne vrednosti USD 1 mil uz depozit u iznosu od 80,000 dolara. Sa ovim učešćem kapitala, kupac bi mogao da dobije USD 330,000 ulažući samo 80,000 dolara, što znači povećanje vrednosti portfolia 4 puta (412%).
Dakle, rangiranjem epohalnih ekonomskih događaja koji su menjali lice svetske ekonomije, možemo zaključiti da bi najveći povrat investicija nesumnjivo bio obezbeđen za vreme pada berze povezanim sa Velikom depresijom početkom 20. veka i iznenadnim rastom vrednosti zlata osamdesetih godina. Da su tada investitori imali mogućnost trgovanja sa CFD, njihov kapital bi porastao 35 do 40 puta.
Savremeni ekonomski lomovi – barem do sada – ne mogu da se porede sa ekonomskim potresima iz prošlog veka. Treba imati na umu da je ovo samo početak i da nesigurna geopolitička situacija i eskalacija sukoba između istoka i zapada mogu rezultirati nezamislivim promenama koje će nadmašiti najveće recesije ovog veka. Međutim, ovog puta, zahvaljujući modernim finansijskim instrumentima, oni se mogu pripitomiti.
Naravno, treba imati u vidu da je i u ovom slučaju, kao i uvek prilikom trgovanja, postoje određeni rizici. Jedan od njih je na primer mogućnost nesolventnosti aktera trgovanja ili mogućnost odbijanja istog da ispuni svoje finansijske obaveze. U zavisnosti od uzroka problema postoji više načina da se oni reše ili ublaže. Jedan od načina kojim se može smanjiti rizik prilikom korišćenja CFD-ova je upotreba naloga za obustavu gubitka. Postoje i drugi načini kao što je zahtev za pokrivanjem fluktuirajuće marže dodatnom svotom novca, sa mogućnošću likvidiranja pozicija za trgovanje u slučaju da neki od aktera odbije da uloži dodatna sredstva.
Autor teksta je Emmanouil Lemonakis, Head of Central Eastern Europe Region, Saxo Bank