Dr Dominik Salvatore, profesor međunarodne ekonomije na velikom broju vodećih univerziteta širom sveta koji je bogato iskustvo sticao i u praksi – kao konsultant Ujedinjenih nacija, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i mnogih multinacionalnih kompanija i globalnih banaka, gostujući u Privrednoj komori Srbije govoreći o temi „Perspektive rasta razvijenih i zemalja sa tržištem u nastajanju“ predočio je privrednicima tekuće trendove u svetskoj ekonomiji, ukazao na pravce razvoja svetske trgovine i predstavio perspektive rasta malih zemalja, kao što je Srbija, na svetskom tržištu.
Srbija treba da intenzivira restrukturisanje svoje ekonomije, ukazao je dr Salvatore, ukazujući na problem troškova u takvim procesima. „Troškovi stižu brzo, a koristi tek za godinu – dve, a ukoliko ekonomija ne raste, neophodno je predvideti i dodatne troškove“, ukazao je on.
U Srbiji i dalje postoje propisi koji ne donose koristi i poslovni ljudi suočeni su sa rešavanjem problema restrikcija i ograničenja da bi bili konkurentni. Što lakše poslovanje, to veća konkurentnost, a veća konkurentnost uslovljava veću stopu rasta. Ograničavanje biznisa najveća je prepreka rastu, istakao je Salvatore. Zone koje ne rastu po pravilu su opterećene restrikcijama štetnim za biznis.
Komentarišući perspektive ekonomskog razvoja, dr Salvatore je ukazao da će rast u evrozoni biti sporiji u narednoj deceniji, posebno u ekonomijama u nastajanju. Tehnički gledano, kriza nastupa svakih 6 – 8 godina i na to moramo biti spremni, istakao je Salvatore. Za tu spremnost neophodno je znanje, jer je ono kao GPS na putu, kao i dobre prognoze ekonomskih eksperata, obrazložene, utemeljene na iskustvu.
Prema najnovijim procenama Svetske trgovinske organizacije, rast svetske trgovine u protekloj godini je iznosio 4,7 odsto i nadmašio je rast svetske proizvodnje, koji je, prema prvim procenama, iznosio 3,3 procenta, rekao je predsednik PKS. Za razliku od razvijenih zemalja, u prošloj godini zemlje u razvoju beležile su pad trgovine sa inostranstvom. Srbija je, prema preliminarnim procenama, zabeležila skroman rast izvoza od 1,2 odsto i realni pad bruto domaćeg proizvoda za 1,8 odsto.