Saudijska Arabija je skočila u ponor. Njeni vazdušni napadi na Jemen su potencijalno istorijski fatalni za Kraljevstvo i Bliski istok.
Ko je odlučio da ova izuzetna bitka treba da se odigra u najsiromašnijoj arapskoj zemlji? Saudijci, o čijem se kralju širom arapskom sveta govori da je nesposoban za donošenje državnih odluka? Ili prinčevi unutar saudijske armije koji se plaše da njihove vlastite bezbedonosne snage možda nisu lojalne monarhiji?
“Priča” o Jemenu se čini jednostavnom. Pobunjenici Huti, koji su šiitski muslimani, preuzeli su glavni grad Sanu, uz pomoć, kako kažu Saudijci, Iranaca. Legitimni predsednik – Abed Rabou Mansour Hadi – je pobegao u saudijski glavni grad Rijad iz skloništa u staroj prestonici južnog Jemena, Adena. Saudijci neće dozvoliti da država koju podržava Iran bude na njenim granicama – konstantno zaboravljajući da već imaju jednu takvu državu s kojom graniče na severu – Irak – zahvaljujući angloameričkoj invaziji na Irak. Prava “priča” je mnogo važnija. Oko polovine saudijskih vojnika su poreklom iz Jemena. Saudijski vojnici su intimno – preko svojih porodica – uključeni u situaciju u Jemenu, a revolucija u toj zemlji je nož u grlu saudijske kraljevske porodice. Nije ni čudo da kralj Salman od Saudijske Arabije, ako zaista on vodi svoj narod, želi da okonča ovu krizu. Međutim, da li će bombardovanje Sane slomiti pobunu šiitskih muslimana?
Možete razumeti kako to izgleda iz Rijada. Na severu, šiitska muslimanska iranska revolucionarna garda pomaže iračkoj šiitskoj vladi u borbi protiv sunitskog muslimanskog Isisa. Na severozapadu, iranska revolucionarna garda pomaže vladi u kojoj su većinski Alaviti (čitaj, šiiti) predsednika Bašara Al- Asada protiv Isisa i al Nusra i onoga što je ostalo od takozvane “oslobodilačke vojske Sirije”. Šiitski Hezbolah iz Libana se bori sa Asadovom vojskom. Kao i afganistanki šiiti, koji nose sirijsku uniformu. Saudijska Arabija tvrdi da su Iranci u Jemenu sa Hutima. Malo verovatno. Ali budite sigurni da je njihovo oružje u Jemenu.
Bez presedana u modernoj arapskoj istoriji, koalicija sunitskih muslimana iz 10 nacija – uključujući nearapski Pakistan – je napala drugu arapsku naciju. Suni i šiiti Bliskog istoka su sada u ratu u Iraku, Siriji i Jemenu. Pakistan je nuklearna sila. Pakistanski vojnici se nalaze u vojsci Bahreina i država Golfskog zaliva. Pakistanci su bili među poginulima u prvom velikoj bici protiv iračkih trupa u Zalivskom ratu 1991. godine.
Međutim, već sad bitka za Jemen deli druge arapske zemlje. U Libanu, bivši sunitski muslimanski premijer Saad Hariri pozdravio je “hrabru i mudru” odluku kralja Salamana da napadne. Hariri nije samo sunit, on je i državljanin Saudijske Arabije. Ipak, šiitski Hezbolah, koji se protivi saudijskoj intervenciji, nazvao je napad Saudijske Arabije “neproračunatom avanturom”. Ove reči su pažljivo izabrane. To su tačno one reči koje su 2006. godine koristili Saudijci protiv Hezbolaha, nakon što su uhvatili tri izraelska vojnika, glupi politički akt zbog kojeg je počelo bombardovanje Libana te godine.
Amerikanci ne znaju šta da rade. Ne mogu Saudijcima direktno vojno pomagati, razgovori o nuklearnom naoružanju sa Iranom su mnogo važniji, pa bi njihova bleda verbalna podrška kralja Salamana, trebalo da umiri njihove sunitske saveznike i izbegne antagonizam Iranaca. Međutim, što je bliži dogovor o naoružanju između SAD i Irana, saveznici u arapskom svetu će sve jače gurati svoje zahteve. Ono što je gurnulo Saudijce u neobičnu avanturu u Jemenu, nije pristup Huta Adenu, nego američko – iranskog dogovora u Lozani.
Hezbolah može nazvati napad Saudijaca “saudijsko – američkom zaverom” – istrošenom frazom u kojoj ima i nešto istine – ali realnost koja je jasna svakom Arapinu, jeste da su Saudijci, naoružani uz pomoć SAD, spremni da koriste svoje oružje protiv drugih arapskih nacija pre nego protiv tradicionalnih neprijatelja malo dalje na severu. Slušajući retoriku Saudijaca, mogli biste pomisliti da bombarduju Izrael.
Istorija će možda tumačiti napade na Jemen kao početak velikog građanskog rata između Sunita i Šiita na Bliskom istoku. To bi zadovoljilo Zapad i Izrael, u uverenju da Arapi ratuju međusobno. Ali lako može biti istina da je ovo poslednji pokušaj Saudijaca da dokažu da su glavna vojna sila. Tokom 1990, suočeni sa dolaskom sadamovih legionara u Kuvajt, pitali su nevernu Ameriku da ih zaštiti (što je izazvalo bes Osame bin Ladena). Oni su vehabijska nacija odana – bar zvanično – istoj teologiji kao talibani i Isis. Saudijci su “dali” 15 od 19 otmičara 11. septembra. Dali su nam i Bin Ladena koji je – da ne zaboravimo – takođe jemenskog plemenskog porekla. Nakon što je Jemen podržao Sadamovu invaziju Kuvajta, Saudijci su izbacili desetine hiljada građana Jemena iz Kraljevstva. U znak odmazde jer nisu bili odani. Očekuju li sada da da ti isti građani izađu na masovne proteste u znak podrške?
Poslednji put kad su Saudijci umešali u Jemen, borili su se protiv Naserove egipatske armije. Bila je to katastrofa. Sada imaju Egipćane na svojoj strani. Čak sugerišu da bi Egipćani mogli inscenirati sletanje u Jemen. Ali da rade šta? Da obezbede da će Jemen ostati u potpunosti sunitska nacija? Hoće li to oslabiti napade sunitskih jedinica u borbama sa vojskom Egipta na Sinaju?
Mnogo važnije i ozbiljnije je da li će to rešiti nadolazeću borbu unutar same kraljevske porodice, čiji prinčevi ne veruju svi da Jemen mora biti kamen temeljac saudijske moći – niti da vehabizam treba da bude trajno verovanje. I ko je na dobitku od nove jemenske krize? Proizvođači nafte, naravno. A to znači Saudijska Arabija i Iran.
Izvor: Kontrapress