“Po prvi put Bela Rusija i Crvena Rusija, Rusija prošlosti, i Božijom voljom, Rusija budućnosti su se susrele”. Tako je mladi i izvikani ruski pisac, nacionalista Zahar Prilepin, pozdravio pismo/apel kneza Dimitrija i knjeginje Tamare Šahovski razaslalato diljem interneta. Knez poziva svoje sunarodnike plave krvi da podrže otadžbinu u teškom vemenu. Iako se pismo pojavilo zajedno sa pozivom za potpisivanje na ovom sajtu još 13. januara, prava gužva je nastala tek kada je američka spoljnopolitička revija Foreign Affairs 23. marta objavila na svom sajtu tekst o tom poduhvatu. Dakako da uz informaciju o apelu sledi i komentarisanje sa američkih stanovišta, no FA je novina koja je već više puta razbijala muk Zapada prema mnogim zbivanjima koja mu ne idu na ruku. Držeći se Prvog amandmana na Ustav SAD o slobodi štampe, ova revija spada u medije koji opravdavaju pretplatu onima koji žele ozbiljno da znaju šta drugi ne znaju.
Knez i kneginja Šahovski, uz podršku organizacije “Ruski svet”, napisali su i naslovili svoj apel: “Solidarnost s Rusijom” i do sada sakupili preko stotinu potomaka carskih plemića koji svojim potpisima garantuju da se sa njim slažu. Svima njima su preci oni koji su uspeli da sačuvaju glavu u vreme Oktobarske revolucije, koji su prebegli na Zapad i ostali zauvek tamo. Da naše doba nije ludo kako jeste, bio bi to paradoks retko viđenih razmera. Potomci carskog plemstva kojima je oteto sve što su posedovali, a mnogim njihovim rođacima uzeti su i životi, obraćaju se svetu apelom da “ne kleveta savremenu Rusiju, njeno rukovodstvo i njenog predsednika” – uzgred poteklog iz službe (KGB) koja je svoje nastajanje obeležila likvidiranjem cara, monarhističkog režima i najvećeg dela elite tog društva.
Knez i kneginja počinju time da ukrajinska zbivanja “duboko pogađaju svakoga od nas, potomaka bele emigracije, tim pre što iz obilja inforamacija koje su nam dostupne uočavamo istorijske falisifikate koji obeležavaju ukrajinsku dramu.” Bez mnogo uvijanja obrušavaju se na politiku dvojnih standarda, svaljivanja krivice isključivo na Rusiju i krojenja optužnica i obeležavanja krivca bez ozbiljnog dokaznog postupka. “Mi ni na koji način ne želimo da umanjimo ništa od nasilja na dostojanstvo i prava građana… naročito iz vremena progona naših predaka u revoluciji 1917. godine… ali to ne znači da možemo mirno gledati svakodnevno obrušavanje klevetama na adresu savremene Rusije, njeno rukovodstvo, njenog predsednika”.
“To je samouništavajuće po Evropu i ružno zapostavljanje razuma nad čime se valja zamisliti jer Zapad želi da spreči napredak Rusije /…/ naročito je štetan podsmeh prema “ruskom svetu” a reč je o istorijskim, geografskim, lingvističkim, kulturnim, duhovnim činjenicama, o velikoj civilizaciji, koja je obogatila svet i kojom se mi ponosimo /…/ mi nećemo ostati ravnodušni i bez reči pred licem uništavanja naselja, rastuće rusofobije, licemernim stavovima i protivrečnim interesima koji razjedaju našu voljenu Evropu”. Apel se završava nadom u povratak na put razuma i nepristrasnosti.
Knez Dimitrij Šahovski je, kako se navodi, „wel-respected“ naučnik slavista, a među potpisnicima njegovog apela su prezimena Puškin, Voroncov, Tolstoj, Šeremetjev i druga. “Ruski svet” (Ruskij mir), koji se pojavljuje kao glavna podrška akciji, koristi pojam sveruskog jedinstva, za ime NVO čija sedišta postoje po prestonicama Zapada od Pariza do Vašingtona i bavi se organizovanjem kulturnih aktivnosti kao nezavisna i privatnim sredstvima finasirana organizacija.
Razumljivo je da je ruska propagandna mašina oberučke prihvatila ovaj poklon, ali je njegovu upotrebu usmerila uglavnom na domaću javnost. Kako FA navodi “Velika većina Rusa, više od 80 procenata, još uvek, uprkos krizi, guta kremaljski narativ da Putin gradi modernu Rusiju”- zato je apel za tu upotrebu dobrodošao. Što se pak ostalog sveta, pre svega Evrope, tiče, Rusija vuče poteze kojima daje osnova za vrlo loš imdiž mecene najmračnjih desničarskih pokreta. Tehnologija odmazde na sankcije i rusofobiju koncipirana je unošenjem nemira u Evropu. Odbrana je nalik napadu i podjednako riskantna. Evropa ima problema sa onima koji bi da je ruše iznutra ne birajući saveznika. No mnogo više je drugih koji bi da je očuvaju. Ako Rusija nastavi da podržava politički ološ neće moći da očekuje od one dominatne Evrope da joj bude naklonjena. Odmazdu za konfrontaciju i rastuću rusofobiju Rusija je koncipirala na način koji joj se može vratiti u vidu trajne natrpeljivosti i onih koji nisu rusofobi.
Od nacionalističkog i ksenofobnog Nacionalnog fronta Marin Le Pen u Francuskoj, čija je partija na izborima zauzela drugo mesto dobrim delom zahvaljujući ruskom kreditu od 10 miliona dolara, nižu se sve gore i ksenofobnije partije koje Rusiji daju podršku da bi od nje dobili manje ili više transparentnu adekvatnu vrednost. Na nedavnom mitingu italijanske secesionističke Severne lige (Lega Nord), u Veneciji su se viorile ruske zastave. Holandska nacionalistička partija takođe podržava Putina, mađarska Jobik partija i premijer Orban su u našem komšiliku sa zapada, Bugarski antievropski Atak pokret je sa istoka, na severu je slovačka Narodna partija, do nje Austrijska Slobodarska partija – sve sam politički ultra ološ i svi podržavaju Rusiju zajedno sa adekvatnim pripadnicima u našoj zemlji. Nije sreća ni za Evropu ni za Rusiju ako ta velika zemlja postane oslonac evropskog mraka, konzervativizma, ksenofobije i malih diktatora.