Odluka OPEK prošlog novembra da se nastavi sa visokom proizvodnjom i povećanjem tržišnog udela je do sada funkcionisala, ali je prethodnih nedelja ova strategija postala vrlo cenovno osetljiva da bi davala rezultat.
„Povećana hedž aktivnost od strane proizvođača u SAD i na forvard tržištima, kao i komentari proizvođača nafte iz naftnih škriljaca da bi cene blizu 65 dolara po barelu mogle da pokrenu novu proizvodnju, izgleda da su dovele do kreiranja maksimalne cene koju je postalo izuzetno teško probiti ovog meseca“, kaže Ole Hansen, šef sektora Strategija roba u Sakso Banci (Saxo Bank).
Ukoliko bi došlo do otpora, sasvim prirodno sledeći korak bi bio da se potraži pomoć i to nas dovodi do sadašnje situacije. Dodatno slabljenje cene WTI sirove nafte moglo bi da dostigne USD 54,74 po barelu ili čak 52,30 po barelu, dok bi porast cene nafte doveo do prodaje iznad 60 dolara po barelu, smatra Hansen.
Sledeće nedelje sva pažnja na naftnom tržištu će bez sumnje biti usmerena ka samitu zemalja OPEK koji se održava 5. juna. To će biti prvi redovni samit od 27. novembra kada je odluka da se proizvodnja zadrži na istom nivou dovela do jednodnevne rasprodaje više od 10% količina, praćene nedeljama prodaje dok se nije stiglo do najniže tačke dostignute 29. januara.
Mogućnost OPEK-a da u ovoj fazi dodatno podrži oporavak cene deluje ograničavajuće zbog mogućeg pozitivnog uticaja koji bi taj potez imao na visoko cenovno osetljive proizvođače u SAD. Smanjenje proizvodnje bi bilo uspešno samo kada bi teret podelile i članice van OPEK-a poput Rusije, ali trenutno takav dogovor ne deluje kao moguć.
Umesto toga, verovatnije je zadržati trenutni cilj proizvodnje od 30 miliona barela dnevno, koji je premašen prošle godine, i to u ovom trenutku za više od million barela dnevno, zaključuje Hansen.