Jedna od novina u nedavno usvojenom Zakonu o zapošljavanju stranaca, koja je pobudila posebnu pažnju kompanija, je zahtev da prilikom zapošljavanja stranog radnika podnesu prijavu potrebe za zapošljavanjem, nakon čega Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi “test tržišta rada” koji u praksi traje 30 dana i tokom kojeg NSZ posreduje u zapošljavanju i proverava da li na njenoj evidenciji postoje lica sa traženim kvalifikacijama. Poslodavci su obavezni i da ukoliko ne zaposle domaćeg radnika sa istim kvalifikacijama, svoju odluku obrazlože i dostave Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Uprkos činjenici da prema podacima sa kraja februara 2015. u Srbiji ima više od 759.942 nezaposlenih, demografski i pokazatelji sa tržišta rada ukazuju da ćemo morati da uvozimo radnu snagu. Računice o demografskim kretanjima upozoravaju da će se populacija u Srbiji do 2060. smanjiti za 850.000 do čak dva miliona stanovnika, a jedna od najpesimističnijih projekcija je ona Gorana Peneva iz Centra za demografska istraživanja, da ukoliko se nastave tendencije u pogledu fertiliteta, mortaliteta i migracija, Srbija bi 2061. brojala oko 4.200.000 stanovnika, što je oko tri miliona manje nego u vreme popisa 2011.
Njegov kolega u istoj instituciji, Vladimir Nikitović, još pre pet godina je objavio studiju prema kojoj će Srbija morati da uvozi radnu snagu ne samo zbog negativnog demografskog priraštaja, već i zbog loše obrazovne strukture domaćeg stanovništva, posebno kada su u pitanju nove industrije, kao što su IT i ekologija. Upražnjene će ostati i neke klasične delatnosti, poput zdravstva, zbog masovnog odliva kvalifikovanog kadra u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim uslovima rada. Indikativno je da Srbiju sve više napuštaju i strani radnici iz Kine, koji su se donedavno masovno doseljavali, a razlog je „teška ekonomska situacija“, kažu u Asocijaciji kineskih privrednika u Srbiji Guo Sijao.
S obzirom na to da je starenje stanovništva generalni problem u Evropi, upravljanje njegovim rešavanjem pokušava da se obezbedi kroz traženje kompromisa u regulativi koja će istovremeno omogućiti popunjavanje upražnjenih radnih mesta uvoznom radnom snagom, ali i zaštititi domaće radnike. Prateći ovaj trend Skupština Srbije je krajem prošle godine usvojila nov Zakon o zapošljavanju stranaca, umesto starog koji je donet još pre 35 godina. Prema novom Zakonu, po pravilu, angažovanje stranaca u Srbiji podrazumeva da stranci prethodno pribave odgovarajuću radnu dozvolu. Ona se može pribaviti na dva načina: kao lična radna dozvola i radna dozvola. Lična radna dozvola se izdaje na zahtev stranca koji ima odobrenje za stalno nastanjenje, status izbeglice ili pripada posebnoj kategoriji stranca (lice koje traži azil ili kome je odobrena privremena ili supsidijarna zaštita, žrtvi trgovine ljudima) a izdaje se i radi spajanja porodice. Radna dozvola se izdaje kao dozvola za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak i to na onoliko koliko će trajati zaposlenje, zatim kao radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja (za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva registrovanog u inostranstvu i za nezavisne profesionalce) i kao dozvola za samozapošljavanje.
Izuzetak za rukovodeće kadrove
Prema evideniciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), na domaćem tržištu rada trenutno su najdeficitarniji kadrovi diplomirani farmaceuti, građevinski inženjeri, biohemičari, lekari specijalisti, veterinari, profesori matematike, fizike i stranih jezika, komercijaliste na terenu, agenti osiguranja, građevinski i radnici mašinske struke. U Srbiji se godišnje izda oko 2.500 radnih dozvola stranim državljanima, i to uglavnom višim i rukovodećim kadrovima za rad u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima. “Tokom 2014. godine najveći broj odobrenja za zasnivanje radnog odnosa izdat je državljanima Grčke, Bosne i Hercegovine i Italije, a ove godine državljanima Ruske Federacije, Kine i Makedonije”, kažu za B&F iz Nacionalne službe zapošljavanja.
Novi Zakon možda neće u početku značajnije uticati na tempo izdavanja dozvola, ali će bolje definisati mogućnosti za zapošljavanje stranaca u Srbiji. “Lična radna dozvola je najfleskibilnija opcija, jer nije ograničena na konkretnog poslodavca niti na tačno definisanu vrstu posla. Međutim, ona je ograničene primene, odnosno može se izdati samo određenim kategorijama lica – na primer, licima srpskog porekla, članovima uže porodice srpskog državljanina, ili licima koja imaju poseban status”, objašnjava Marija Milojević, rukovodilac u Pravnom odeljenju KPMG-a.
Drugi, već pomenuti način da se obezbedi legalno radno angažovanje u zemlji je dobijanje radne dozvole za zapošljavanje. U slučaju zapošljavanja stranca poslodavac, na čiji zahtev je izdata dozvola, ne može da uputi stranca na rad kod drugog poslodavca, mora da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje i obavezan je da snosi troškove izdavanja radne dozvole.
Milojević dodaje da se Zakon odnosi na sve profesije, što će omogućiti i zapošljavanje zanatskih kadrova koji su već deficitarni i prema prognozama će nedostajati i ubuduće. Ona napominje da je jedina radna dozvola koja je rezervisana za određenu vrstu kadra, radna dozvola za kretanje unutar privrednog društva, koja je rezervisana za rukovodioce, menadžere i specijaliste unutar kompanije. „Naime, u slučaju upućivanja stranca na rad u zavisno društvo, ogranak ili predstavništvo u Srbiji, on može biti angažovan jedino kao ključno osoblje i to pod uslovom da je iste poslove za koje se angažuje obavljao i u inostranstvu, u periodu od bar godinu dana. Izuzetak su i pripravnici, koji takođe mogu dobiti ovu vrstu radne dozvole”, kaže Milojević.
Građani Srbije kao prvi izbor
Novina u zakonu, koja je pobudila veliko interesovanje kompanija, je obaveza poslodavca da pored propisane dokumentacije, uz zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje, priloži potvrdu da mesec dana pre podnošenja zahteva nije pronašao državljane Srbije koji odgovaraju potrebnim kvalifikacijama. „Ukoliko srpska kompanija želi da radno angažuje stranca, potrebno je najpre da se ispita stanje na tržištu rada, odnosno da li postoje srpski državljani koji imaju iste kvalifikacije i koji ispunjavaju uslove za određeno radno mesto. Kompanije su imale dileme oko momenta podnošenja određenih dokumenata i rokova, oko obaveza srpskog poslodavca u slučaju kada takvih lica ima, kao i oko dokumentacije kojom se dokazuje ispunjavanje određenih uslova”, objašnjava Milojević.
Po novom Zakonu poslodavac mora 30 dana ranije pre zapošljavanja stranca da obavesti NSZ o potrebi za zapošljavanjem i tek ako dobije potvrdu da na tržištu rada nema takvog profila, može da zaposli stranog državljanina. Na pitanje šta se dešava u slučaju da postoje srpski državljani sa kvalifikacijama za traženu poziciju ali da poslodavac smatra da oni nisu adekvatni za određeno radno mesto, u NSZ odgovaraju da je njihova obaveza da pronađu osobu sa odgovarajućim kvalifikacijama i povežu je sa poslodavcem, a ukoliko poslodavac nije zadovoljan dužan je da svoje razloge obrazloži u pisanom izveštaju. Kao dokaz o kvalifikacijama potencijalnog radnika mogu poslužiti diplome, sertifikati, rezultati sa određenih testova i slično.
Kao i svaki put kada nov zakon stupi na snagu, i u ovom slučaju u primeni dolazi do određenih problema. Na primer, da bi stranac dobio radnu dozvolu, prvo mora da dobije privremeni boravak za koji je, prema trenutnoj praksi Ministarstva unutrašnjih poslova, potrebno priložiti potpisanugovor o radu, a sa druge strane, za važenje ugovora o radu neophodna je izdata dozvola za rad. Za pribavljanje ove dozvole se stoga prilaže nacrt ugovora o radu.
Na pitanje koliko će sve pomenute izmene zakona poslodavcima olakšati poslovanje, u KPMG-u ocenjuju „da će strani investitori imati razumevanja za novu regulativu“, budući da su se sa sličnim rešenjima već sretali u zemljama u okruženju.
broj 116, april 2015.