Lokalni tršćanski dnevnik “Il Piccolo” objavio je podatak da se broj Srba koji žive u Trstu za protekle četiri godine smanjio sa 11.600 na manje od 9.600. Naime, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku objavilo je prošle godine da u gradu i okolini ima 9.600 legalno prijavljenih Srba, a od tada je broj sasvim sigurno i dalje u padu. Krza uopšte, a građevinarstva posebno, uticala je da sve veći broj naših sunarodnika napušta Italiju i najvećim delom se vraća na svoja imanja u Srbiji, dok oni drugi, koji nemaju tu priliku koriste rođačke veze po Nemačkoj i Austriji ne bi li tamo bili bolje sreće.
U Trstu je postojala izreka da nijedna cigla nije ugrađena u zid, a da je srpska ruka nije tu stavila. Važili su i važe za dobre, stručne i pouzdane majstore. Pritom su dobro organizovani tako da preuzimaju kompletne građevinske poslove uključiv i ugrađivanje električnih, kanalizacionih i vodovodnih instalacija, izradu stolarije, krečenje i sve što poručilac zahteva. Sa italjanskim majstorima mora se svaki od tih poslova posebno ugovarati. Pritom su ovlašćeni da izdaju certifikate za obavljene radove po aktuelnim evropskim standardima. Ponude srpskih majstora građevinara su za oko 30 odsto jeftinije od onih italijanskih preduzimača, ali su bar za toliko procenata skuplje nego što naplaćuju Rumuni. Konkurencija ih je pogodila samo u prvom trenutku, ali se brzo ustanovilo da je razlika u kvalitetu obavljenog posla ogromna, pa su srpski majstori ponovo postali “hit”. Problem je što posla ima sve manje za bilo koga.
Prve grupe srpskih građevinskih majstora pojavile su se još 1976. godine posle zemljotresa koji je pogodio regiju, kad su počeli da grade porušene kuće ali i sopstveni imidž. “Il Piccolo” tvrdi da ih je oko 90 odsto iz Požarevca odnosno okoline tog grada i da je većina dovela svoje supruge koje rade kao kućne pomoćnice ili paziteljice starih osoba. Njihova deca se školuju u ovdašnjim školama, a postoje tzv. “kulturni moderatori” koje plaća regija i čiji je posao da pomognu deci da se što brže integrišu i nauče jezik. Srpska zajednica u Trstu važi za izuzetno dobro integrisanu, u odličnim odnosima sa institucijama i uživa jasnu kulturnu i ekonomsku autonomiju.
Predsednik Srpske zajednice Zlatimir Selaković navodi da je Zajednica dobila finansijsku podršku regionalnih vlasti da osnuje svoju kancelariju koja bi bila na usluzi svim sunarodnicima koji imaju bilo kakvih poslovnih, administrativnih ili socijalnih problema. Dobijene su i prostorije, tako da bi kancelarija trebalo da počne sa radom ovog leta. Razumevanje lokalnih vlasti bazira se na činjenici da iako je Italija u panici od imigranata, bar lokalne vlasti u Trstu žele da pomognu i očuvaju prisustvo Srba, jer spadaju u korektnu i poželju imigraciju sklonu radu i mirnom suživotu sa ostalim stanovnicima grada. Zato su, kako piše list, naučile da one koji odlaze pozdravljaju sa “Doviđenja”, na srpskom, želeći da im stave do znanja da su dobrodošli kad ponovo počne ekonomski uspon.