Finansijski status predstavlja ključnu odrednicu mogućnosti i utiče na svakodnevno upravljanje novcem i digitalno ponašanje mladih, međutim, pojedine navike ipak su karakteristične za sve mlade bez obzira na novac kojim raspolažu i zemlju iz koje dolaze, pokazalo je istraživanje koje je agencija IMAS International sprovela u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji za potrebe Erste Grupe.
Kada se radi o mesečnom ličnom budžetu, sa 116 evra naši sugrađani starosti od 14 do 25 godina imaju najniži lični budžet u odnosu na svoje vršnjake iz ostalih zemalja u čemu su najsličniji mladima iz Rumunije koji mesečno troše 164 evra.
Mladi u Srbiji najviše novca troše na hranu, piće, izlaske i garderobu, dok manji deo mesečnog budžeta odvajaju za plaćanje prevoza, kupovinu kozmetike i na bavljenje hobijem.
Očekivano, budžet mladih u Austriji je znatno veći u odnosu na sve ispitanike i iznosi 757 evra. Slede mladi iz Češke sa 290 evra, Slovačke 241 evro, Hrvatske 194 evra i Mađarske sa 191 evrom mesečnog ličnog budžeta.
Glavni izvor znanja o tome kako raspolagati novcem u svim ispitanim zemljama, pa tako i u Srbiji (98 odsto) je porodica.
Kada govorimo o upotrebi mobilnih telefona, mladi u Srbiji od 14 do 25 godina zaista su pravi predstavnici „Z generacije“, i ne razlikuju se mnogo od svoje generacije u ostalim zemljama, tako da velika većina ispitanika (85 odsto) ima pametni telefon koji koristi za surfovanje na internetu i korišćenje aplikacija.
Da pametne tehnologije ne poznaju razliku između urbanih i ruralnih područja govori podatak da u Srbiji samo šest odsto mladih u ruralnim područjima ne poseduje pametni telefon. Slični podaci sa manjim varijacijama u procentima odnose se i na ostale zemlje.
Aplikacije na pametnim telefonima mladi u Srbiji najviše koriste za društvene mreže – 92 odsto njih, a odmah nakon toga za komunikaciju i slanje poruka, 83 odsto.
Sprovedeno istraživanje pokazalo je da se internet u svim zemljama najčešće koristi za traženje informacija, a odmah iza toga i za društvene mreže. Zanimljivo je da u Srbiji 77 odsto ispitanika na internetu gleda TV, filmove i video snimke ili sluša radio, što je najviši procenat u odnosu na ostale zemlje.
S druge strane, među mladima u Srbiji nije razvijena navika obavljanja kupovine, poručivanja i rezervisanja onlajn i to radi tek svaki peti (21 odsto), dok je u Češkoj i Slovačkoj ovaj procenat skoro tri puta viši (61 odsto). Prilikom kupovine putem interneta, najčešći oblik plaćanja u svim zemljama je u gotovini prilikom isporuke, što je slučaj kod oko 85 odsto ispitanika u Srbiji, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Takva navika najmanje je izražena u Austriji gde nešto više od polovine onih koji kupuju ili rezervišu onlajn radije plaćaju prenosom sa svog bankovnog računa.
Trećina mladih u Srbiji kao glavni izvor svog prihoda navodi privremeni ili stalni posao, a malo manje od polovine ispitanika (48 odsto) koristi usluge banaka, što je najniži procenat u odnosu na ostale zemlje. Nasuprot tome, u Austriji čak 93 odsto omladine koristi usluge banke. Ukoliko su klijenti neke banke, gotovo svi mladi u ispitanim zemljama imaju tekući račun.
Stambeni i hipotekarni krediti su nešto što u svim zemljama u veoma malom procentu interesuje mlade korisnike bankarskih usluga, od jedan do tri odsto, a sličan broj mladih ispitanika takođe nije zainteresovan ni da investira u akcije ili obveznice.
E-banking najviše koriste mladi Česi, čak 76 odsto, pet do 10 odsto više u odnosu na Slovake i Austrijance. S druge strane ovaj procenat najniži je u Srbiji, gde samo 18 odsto mladih koristi usluge banke putem pametnog uređaja ili računara. U konzumiranju medija, mladi iz svih zemalja imaju slične navike kada se radi o gledanju televizije i korišćenja interneta na pametnom telefonu. Prosečno, mladi gledaju TV i koriste Internet na svojim pametnim telefonima oko dva sata, pet dana u nedelji.