Država i osiguravajuće kuće moraju čvršće da sarađuju kako bi se povećao procenat građana koji su osigurali svoju imovinu od katastrofalnih rizika, rečeno je na međunarodnom simpozijumu „Upravljanje katastrofalnim rizicima i održivi razvoj“ u Aranđelovcu. Ocenjujući da je tema simpozijuma aktuelna ne samo u Srbiji nego i u svetu, direktorka Funkcije za aktuarstvo i upravljanje rizicima „Dunav osiguranja“ Dragica Janković rekla je da saradnja države i osiguravajućih društava mora da bude čvršća.
“Uveli smo osiguranje od zemljotresa na jedan moderan način i očekujemo da to počne da funkcioniše. Takođe, inovirali smo tarife u poljoprivredi uključujući useve i plodove”, istakla je Janković i dodala da broj polisa ne zavisi samo od te kompanije već i od tražnje osiguranika, koja je ograničena niskim životnim standardom i nedovoljnim nivoom informisanosti, naročito poljoprivrednika, o značaju osiguranja i tome šta im ono može doneti. Dragica Janković je navela primer da je posle nedavnog nevremena u Ivanjici vladalo veliko interesovanje poljoprivrednika za osiguranje, ali da je to, na žalost, trajalo samo dan-dva.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović rekla je da prošlogodišnje katastrofalne poplave nisu uticale na svest građana da osiguraju imovinu, jer je procenat osiguranika u ovoj godini isti kao i u 2014. i iznosi samo dva odsto. Prema njenim rečima, država bi trebalo da uvede obavezan vid osiguranja od katastrofalnih rizika.
Na simpozijumu je govorio i Janez Komelj iz slovenačkog osiguravajućeg društva „Sava re“. Komelj je istakao da je svest građana u Sloveniji, kada je reč o osiguranju imovine, na visokom nivou.
“Prošle godine imali smo tri katastrofalne poplave, a građani su u velikom procentu osigurali imovinu od rizika”, rekao je Komelj. On je kazao da problema ima u poljoprivredi jer, kako je objasnio, neke nepogode, kao što je suša, ne mogu da se osiguraju budući da je to globalni problem. Prema njegovim rečima, u Sloveniji je, iako država daje subvencije, odziv poljoprivrednika koji osiguravaju svoju proizvodnju nedovoljan.
Učesnici simpozijuma, među kojima su bili i gosti iz Nemačke, Rusije, Crne Gore i BiH izneli su iskustva o upravljanju katastrofalnim rizicima u svojim zemljama. Organizator simpozijuma su Ekonomski fakultet u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije.